Meštani sela Turjane, oni koji tu žive stalno, preko leta, dolaze vikendom ili renoviraju kuće da bi se tu doselili, su organizovali seosku mobu, moderno rečeno, radnu akciju i očistili rastinje kraj puta. Rekoše nam da putevi nisu čišćeni već 50 godina, pola veka. Toliko su bili urasli da su dolazeći u selo molili boga da im niko ne naiđe u susret, nisu mogla dvoja kola da se mimoiđu a često bi i izgrebali auto dolazeći.
Nekoliko starijih meštana koji tu stalno žive su krenuli da uređuju i čiste seoske sokake motornim testerama i trimerima za travu koliko oni to mogu. Na inicijativu Leskovčanke Rusije Rule Đorđević, poreklom iz Turjana, koja u selu provodi svaki slobodan trenutak, u akciju su se uključili i mnogi drugi. Mnogi su specijalno zbog učešća u ovoj akciji došli u selo iz okolnih gradova baš tog vikenda. Formirana je Viber grupa za lakšu komunikaciju i određen datum kad će se raditi. Posla je bilo toliko da se nije mogao završiti za jedan dan ali pogled na uređeni deo dao je elan svima pa su se ponovo okupili da nastave posao. Posle drugog dana rada skoro sve seoske ulice i pristupni put su očišćeni. Rešili su da rastinja oslobode zgradu MZ, školu i školsko dvorište i seosko groblje tako da će se ponovo okupiti i raditi još jedan dan.
Najvredniji je bio najmlađi akcijaš, uvek spreman da pomeri granu, nešto donese, potrči i doda, a za nagradu bi voleo da sa ostalom decom aigra fudbal kada se leti okupe, livada je tu ali nema golova a njih je desetak drugara , braće, fudbalera. Kaže, kad bi bilo golova ili koša pustali bi i starije da igraju.
Pokazale su se i domaćice, za vredne akcijaše svih uzrasta na stolu su se našli osveženje i doručak od pravih slanih i slatkih đakonija. Našli su se tu gibanica, proja, domaći sir…
Radilo se uz pesmu i šalu koja se mešala sa zvucima motornih testera i trimera. Kraj puta su izrasla prava stabla prečnika i po 10cm, ipak je prošlo pola veka kako putevi ovde nisu čišćeni. Sada se ponovo vide kameni zidovi kuća i ograda. Sada su putevi ponovo dovoljno široki da se dva automobila mimoiđu ili mirno prođe traktor sa punom prikolicom.
Kraj dana je bio rezervisan za roštilj i druženje. Meštane je ovaj posao ujedinio. Uradili su mnogo, uradili su sami, svojim sredsvima, voleli bi da im opština pomogne nasipajući put gde je to potrebno a priželjkuju i osvetljenje da bi se osećali bezbednije zbog učestalih krađa i lomljeni asfalt kao dugotrjnije rešenje da put bude prohodani u vreme kiša.
Turjane je malo Bojničko selo smešteno između dva asfaltna puta Bojnik-Orane i Bojnik-Kamenica-Mijajlica. Selo Turjane čini 6 mahala, Rimljanska, Šumarci, Srednja,Žigovci, Kečmala i čak i sada u svakoj od njih živi po neko. To je pravo selo iz bajke , rasuto na nekoliko brežuljaka i skriveno šljivicima. Podignuto je na obalama Rimljanskog potoka čije je izvorište na lokalitetu Gornje livade a ima još nekoliko izvora koji su uglavnom kaptirani i voda dovedena do pojedinih seoskih kuća. U ataru ovog pitomog sela živelo se od davnina, o tome govore ostaci zidina starog Rimskog naselja na lokalitetu Pitome livade.
Ovde je mir i čuje se cvrkut ptica jer bez obzira što je na svega nekoliko kilometara od Bojnika nikome nije na putu ili kraj puta, ovde dolaze samo oni koji tu žive i oni koji su tu nasledili kuće i okućnice, održavaju ih i provode vikende i godišnje odmore. Tu je već nekoliko porodica penzionera povratnika na selo. Većina radi ili je radila u policiji, vojsci, kao vatrogasci i rano odlaze u penziju. Žele da se vrate u svoje rodno selo, otvore kuće, bave se poljoprivredom, a mnogi već sada sade voćnjake i renoviraju svoje domove pripremajući se za povratak.
Ovde se živi skoro kao nekada, ustaje sa petlovima a u kuću povlači sa prvim mrako, nema pored asfalta ni uličnog osvetljenja. Voda stiže iz bunara, negde slobodnim padom a negde električnom pumpom, struja često nestaje a kvarovi se sporo popravljaju, kao i u svim drugim selima. Pa ipak, Turjane oživi u rano proleće, prvi dođu oni koji su tu veći deo godine ali zimu provode u gradu, za njima stižu vikendaši da uživaju u netaknutoj prirodi i otvore i urede svoje kuće za letnji period. Sredinom leta, u sezoni godišnjih odmora više od polovine kuća je otvoreno, tu su babe i dede za njima dođu unuci da provedu ceo školski raspust, a eto i njihovih roditelja kad su na odmoru ili za vikende.
Selo je po popisu iz 2002.godne imalo 79 stanovnika, iz 2011. godine 34 ali se sada po rečima meštana primećuje porast broja stanovnika zahvaljujući penzionerima koji se vraćaju na svoju dedovinu i onima koji žive i rade u Bojniku i okolnim gradovima koji obnavljaju svoja imanja, sade nove voćnjake i tu stacioniraju svoje pčelinjake.
Selo je nekada imalo osnovnu školu , najstariji pričaju da je prva poljoprivredna škola bila u Turjanu, a sada ima novog Predsednika MZ i svoju učiteljicu neobičnog imena, Rusija-Rule, koja svaki svoj slobodan trenutak sa porodicom provodi u Turjanu. Voli ovo selo i glavni je „krivac“ što se okupio ovako velik broj ljudi.
RADAN PUSTA REKA