Провели смо један дан од јутра до мрака у селу Коњувце. Наша домаћица је била Милена Станковић Стојановић звана Чупка. Пратили смо њу и њену породицу током једног за њих сасвим обичног радног дана.
Милена је рођена у Доњем Коњувцу а удала се на други крај свог села. Живи на селу и од села и тога се не стиди. Питали смо чланове њене породице каква је Милена и рекли су нам, Милена је организатор и покретач свега, никад не мирује и никад није уморна, увек је насмејана па и кад јој је најтеже. Ваљда је зато овако снажно повезала две породице у једну. Ту су њен брат Бојан и мајка Лидија са једне стране а са друге супруг Бојан, син Милош и ћерка Дајана. Деца су одрасла сада су већ тинејџери и немирог духа као и она. Супруг Бојан је увек ту као стуб породице и Миленина подршка у свему. Други део њене породице чине брат и стара мајка. Мајку су живот и године поприлично уморили али је ипак уз своју децу у сваком послу колико то може.
Ове две породице живе у две куће, на два краја села, али ипак живе и раде заједно. Милена је део обе породице али нам је у време кад се сви деле било велико задовољство да видимо да су се у раду ујединили њен супруг и њен брат. Њима нажалост нико није дао крила да лете али то ипак чине. Лете зато што су јединствени, сложни, вредни и радни, упркос недаћама које су их сустизале. У њиховим двориштима нема ниједног трактора ни прикључне машине већ је у стаји кобила Беба која вуче коњска кола. Па ипак њихoви воћњаци и њиве су лепо обрађени, недостатак механизације надохнаде људским радом. Планирају да повећају површине под јагодом и то да је посаде на фолију. У плану су променe и у Милениноj башти, жели да за идућу годину постави два велика пластеника како би у њима одгајила довољно поврћа за целу своју породицу. Породица је велика и вишкова поврћа обично нема а ако их буде, Милена каже, биће поклоњени.
Милена је била наша домаћица и наш водич тог дана. Са задовољством је показивала њиву са братовљевим кукурузом дупло вишим oд ње, лепо уређен винoград, oдвела нас је и у засад купине, купињак, где нам се придружио и њен брат Бојан. Ту смо разговарали не само о берби купине која је требало да почне већ и о подоста тема битних за пољопривреднике, као што су осигурање приноса и удруживање у мале задруге, исплативост гајења појединих култура и окретање воћарству. Ове две породице гаје све што им је потрено у домаћинству а воће, почев од јагода, преко малине и купине до шљиве продају хладњачи. Од једног дела купине праве одлично купиново вино које заједно са медом износе на тржиште. Стигли смо да одемо и на њихов стационарни пчелињак, али и да обиђемо пчеле које су нешто даље уз планину на паши,тамо су проверили стање у кошницама. Обишли смо и оба домаћинства, заједно затворили овце, проверили расад јагоде зенге… Кад смо помислили да су то два сасвим обична сеоска домаћинства и људи који незнају за одмор Милена нас је препустила свом супругу и ћерци. Са поносом и задовољством су нам показали голубове, паунове, ћурке, шотке и неколико врста кокошки и говорили имена врста којима припадају. Једна од сорти је и Аустролопус које су највеће, кокошке су просечно тешке 4,5кг и није зато чудно да су лисице изабрале баш њих да краду. Заједно са кокошкама су и шотке и ћурке. Најзанимљивији су били голубови који су велика љубав и хоби нашег домаћина. Гаје Енглеске типлере, Српске високолетаче, Нишке летаче и поштаре. Хранили смо голубове и разговарали о њиховом гајењу, али и анегдотама о голубу ког су дали али се он поново вратио код њих.
Испред куће нас је изненадио један пар паунова. Пауница се шетала са петоро младих. Паун је био у фази кад одбацује свој реп па су за њим остајала прелепа дуга пера док је изокола мотрио на своју пауницу и младунце.
Ако желите да један пар паунова краси веше двориште, пар голубова буду ваши љубимци или да у свој живинарник унесете неку од ових прелепих врста кокошки ево где их можете набавити. Док бирате послужиће Вас Купиновим вином и медом са Радана које такође можете и купити.
РАДАН ПУСТА РЕКА