Praznik iskrene ljubavi i vina. Ceo hrišćanski svet ovog dana slavi. Pravoslavci , a ponajviše vinogradari i ugostitelji, slave Sv.Trifuna zaštitnika bračne ljubavi, vernosti i vinograda, dok na zapadu slave Sv.Valentina, dan zaljubljenih.
Mnoga su verovanja i običaji vezani za ovaj dan, da će ako na Svetog Trifuna padaju kiša ili sneg biti kišna i rodna godina, inače će biti suša. Običaj je među vinogradarima da, na taj dan, počnu rezidbu vinograda. Prvi čokot koji orežu zaliju crvenim vinom, a najbolje vinom iz tog vinograda, i pomole se Svetom Trifunu, zaštitniku svog bilja, pa i vinove loze. Smatraju da od tada počinje priroda da se budi pa se budi i ljubav, a bračna ljubav i vernost su u hrišćanstvu veoma važni i izjednačeni po važnosti, kako kažu, sa ljubavlju prema bogu.
Istočna strana Radan planine, gde se nalazi selo Mijajlica, je celog dana izložena suncu, obasjaju je već prvi sunčevi zraci i greju sve do večeri. Zemljište je različito, od peskovitog, preko kamenitog, do smonice ali sunce i nadmorska visina su takvi da izuzetno pogoduju svom voću. Ovde dobro uspevaju i šljiva i jabuka ali je kraj poznat, od starina, po kruškama toliko da mnoga mesta nose naziv Kruškar. Naišli smo i na par stabala kruške, za koje se zna da su ih još Turci, dok su vladali ovim krajevima, kalemili. Široko je rasprostranjena i divlja kruška. Područje je pogodno i za vinogradarstvo. Zadnjih par decenija se polako obnavljaju vinogradi i ponovo počinje da se proizvodi vino.
Nekoliko je većih vinograda na ovom području, a najveći u selu Mijajlica je vlasništvo Kazimira Mihajlovića, koji pod vinovom lozom ima ceo hektar i grožđe gaji po principima organske proizvodnje. Ne tako veliki ali dobro uređen je i vinograd Stanimira Dojčinovića, Predsednika MZ“Mijajlica“, koji grožđe gaji pre svega zbog jela, a od viška proizvodi vino. U vinogradu ima oko 120 čokota, giža, posađenih u špalir. Posađeno je 7-8 sorti grožđa, tako da zrelog grožđa ima od Svetog Ilije do Mitrovdana, od početka Avgusta do početka Novembra. Planira, kako kaže, da poveća površinu pod vinovom lozom i posadi još 50 čokota. Na ovom području, kako to stručnjaci i preporučuju, sada se najčešće sade stare, autohtone sorte prokupac i plovdina za proizvodnju vina ali i stone sorte koje daju grožđe za jelo.
RADAN PUSTA REKA