Св.Василије Острошки у селу Нова Топола , Лебане

Једном годишње о Св.Василију Острошком у селу Нова Топола крај Лебана окупе се садашњи али и некадашњи мештани овог села. На дан Св.Василија окупе се око Крста , помоле богу и Св.Василију Острошком и прережу колач.

 Првог викенда по Св.Василију окупе се не само мештани већ и рођаци и потомци који сада живе у другим градовима па и државама да се друже крај препуног стола, запевају, заиграју и више од свега разговарају, да се присете људи и догађаја, евоцирају успомене из младости.

Када су пре неколико година подигли крст окупило се око 300 људи, школско двориште је било пуно својих бивших ученика и њихових потомака, на све стране се више од музике чуо жамор, а сећања на детињство и успомене са родног огњишта су преплавиле све. Од тог дана па до сада сваке године се окупљају на дан сеоске славе. Поред мештана ту су и чланови њихових породица који сада живе у градовима а ту су и људи који су се овде родили али су њихове куће сада затворене осим на тај дан.

 Да би више људи могло да дође свечани ручак и дружење увек организују првог викенда по сеоској слави. Овом окупљању се веома радују и они који сада живе у Тополи али и они који пређу стотине километара због овог сусрета.

Ове године су покренули акцију за изградњу једне мале цркве да се у њој окупе о празницима и уз Божју помоћ већ ових дана ће имати благослов  Епископа. Пред њима је обезбеђивање земљишта на коме ће се налазити будућа црква. Благослов се може добити само за градњу на  црквеном земљишту а неопходна је и техничка документација. Црква ће се, како кажу, градити превасходно од прилога мештана и њихових потомака, мада би и прилог  општине Лебане био радо прихваћен.

У селу Нова Топола сада живи 65-70 становника у 30-35 домова и то у кругу од 14км. Састоји се од неколико махала разбацаних по прелепим брежуљцима на граници општина Бојник и Лебане. Најмлађи становник је прославио свој 50 рођендан а у кући најчешће живи 2 старих. Много се мештана одселило из села у Лебане, Лесковац, Београд и сада долазе на своју дедовину колико им то обавезе дозвољавају јер већини је овде душа а у граду су како кажу на „привременом раду“.

Мештани се овде баве воћарством и пчеларством. Како су овде имања у великим парцелама око куће, воћњаци су велики, могло би се рећи да је просечна површина једног воћњака око 1 хектар. Право је задовољство прошетати кроз редове воћака који се протежу ка хоризонту. Овде се углавном гаји вишња и шљива, као културе које не захтевају наводњавање и то због недостатка воде. Само ко има артерски бунар може да рачуна са водом за наводњавање пољопривредних култура па то и утиче на избор чиме ће се бавити.

Подели ово са пријатељима: