Već skoro dva meseca deca od pretškolskog uzrasta do 12 godina treniraju fudbal u Školici fudbala. Ovo bi bila jedna sasvim obična vest da se školica ne nalazi u selu.
Selo Kacabać je jedno od većih sela opštine Bojnik. Nalazi se na regionalnom putu Bojnik-Niš, ima dobar geografski položaj, po popisu iz 2022 godine ima 428 punoletna stanovnika u 244 domaćinstava. U selu je po rečima meštana tridesetak dece uzrasta do 18 godina.
U selu se nalazi četvororazredno istureno odeljenje osnovne škole „Stojan Ljubić“ iz Kosančića kraj koga je pre nekoliko godina izgrađen mali multifunkcionalni sportski teren. U centru sela postoji i teren na kome se može igrati basket.
Pre oko dva meseca Zoran Jovanović, meštanin Kacabaća, je odlučio da okupi decu u Školicu fudbala, da se druže i treniraju mali fudbal sa željom da iduće godine selo ima ekipu za učešće na „Letnjoj ligi“.
Zoran je ceo svoj život u svetu fudbala, voli svoj Kacabać i Kacabaćane i uživa u druženju sa ovom decom na sportskom terenu.
Svakog vikenda se u prepodnevnim satima deca i njihov trener okupe da treniraju, da steknu kondiciju, poboljšaju tehniku i najbitnije da se druže.
U ovu školicu deca stižu na vreme, ne kasne, ponekad zakasni trener, opravdano, a deca u školicu dovedu i svoju braću i sestre. Roditelje školica ništa ne košta, ne moraju da plaćaju trenera kao u gradu a deci su za trening dovoljne udobne patike i majica.
U Školici su okupljena skoro sva deca iz sela uzrasta od pretškolskog do 12 godina tako da sada ima već 18 polaznika. Deca su jedva dočekala jednu ovakvu organizovanu sportsku aktivnost u svom selu. Školici se raduju i bake i deke koje sada unuci i unuke redovno posećuju vikendom da bi ovde trenirali fudbal.
Dolaze i dečaci koji treniraju na drugom mestu, a jedan od dečaka nam je rekao da ga je brat pozvao i da je vikendom kod čiče i strine da bi tu trenirao.
Jedan od roditelja, Stefan Đorić, čija dva deteta tu treniraju je odlučio da deci pričini zadovoljstvo i donirao majice za svu decu iz školice ali broj dece brzo raste pa već sada nemaju svi majice sa imenom školice.
Svega ovog ne bi bilo bez jednog dobrovoljca, Zorana Jovanovića, ovde u ulozi trenera. Zoran za naš Radan Pusta Reka portal kaže da je veliko zadovoljstvo raditi sa ovom decom. Za svaki dobar potez ima pohvalu a za neuspeli tu je savet.
Ovde mogu da se druže i treniraju dok to vremenski uslovi dozvoljavaju, za zimu će morati da smisle nešto drugo da bi nastavili svoje druženje a od proleća će se ponovo fratiti malom fudbalu. Zahvaljuje svima koji su donirali po nešto od sportske opreme za ovu decu a za rekvizite koji nedostaju se snalaze pa tako umesto čunjeva koriste flaše pune vode. Dobro bi im došli rekviziti koji olakšavaju treniranje a i marker prsluci da znaju ko je u kojoj ekipi kad na treningu zaigraju utakmicu, njima najdraži deo treninga.
Zoran kaže da su ova deca vredna, poslušna i nestašna, baš kao što i treba da budu u tom uzrastu i da je njihov smeh jedina nagrada koju želi za sav trud i izdvojeno vreme. Zoranovo malo vremena i truda, 2 puta po sat i po vikendom za ovu decu je mnogo. Pored toga što imaju stručnu pomoć u savladavanju fudbalske tehnike imaju i nekog ko podstiče njihovo druženje i zajedništvo.
RADAN PUSTA REKA