У малом селу Боринце, подно самог врха Радан планине, окупили су се мештани да прославе сеоску славу Огњену Марију. Црква посвећена Огњеној Марији налази се на пропланку крај самог потока, 2-3 км удаљена од села и може је наћи само намерник. До ње дођу, поред верника који су се ту и запутили, још само планинари на путу ка водопаду Борински скок или пењући се на врх планине Радан, на Петров врх.
Црква је обновљена, по речима мештана, на темељима старе богомоље. Обновили су је сами мештани и још доста тога желе и треба да ураде око ње. Сваке године ово скоро празно село, лети, за сеоску славу оживи. Кућна врата се отворе, а из дворишта се чује смех и дечја граја.
Много Боринчана се одселило трбухом за крухом и то понајвше у Београд, Лесковац и Лебане. Овде је стално настањено тек неколико људи. Многи овде проводе лета, а зиму у граду. Ове године, од раног пролећа, село је пуно, корона је људе из великих градова вратила на њихова огњишта, овде се осећају безбедно и заштићено Радан планином, њеном чистотом и дивљином. Неки су већ поправили своје старе куће или изградили нове, неки то чине управо ових дана.
За сеоску славу свака кућа има госте али ипак све породице дођу да прережу колач и обележе своју славу крај цркве. Крај потока, у сенци високих стабала, направе славску софру. У чело софре је место овогодишњег домаћина славе. Свака породица има своје место за окупљање. Домаћин славе послужи све присутне, а породице и саме понесу понешто за окрепљење.Ове године домаћин славе је био Стојичић Драган, а славу је предао Петровић Петру.
До ове црке се може доћи само трактором и џипом или пешице, носећи славске понуде у ранцу. Верници се по резању колача одморе и окрепе, мало друже и разговарају, а онда разиђу кућама где су већ пристигли гости па се славље наставља у породичној атмосфери.
Црква је посвећена Огњеној Марији, светој мученици Марини, која је страдала у време цара Диоклецијана. Цар Диоклецијан је Марини прво нудио сва блага овоземаљска да се одрекне вере, а кад га је она због своје вере одбила, ставио је на муке. Марију су прво претукли, али је бог исцелио, ставили су је на ломачу и запалили али је она замолила бога да ломачу угаси и ватра крај њених ногу се угасила. Диоклецијан је потом наредио да је удаве у води али јој је бог дао снаге па је и то преживела. Посечена је мачем. Огњена Марија је веома поштована у народу, славе је многи, а она је заштитница жена. На тај дан али и следећа два се не ради скоро ништа. Огњену Марију треба славити да би штитила од опекотина, ватре и громова, али се на овај дан не треба купати у великим водам попут река и језера.
РАДАН ПУСТА РЕКА