U selu Obražda na planini Radan su koreni bračnog para Jović. Dragiša i Ljubica su iz Obražde otišli za Beograd kao mladi bračni par. Mislili su da je tako bolje i za njih i za njihovu decu, da će deca imati bolje uslove za školovanje, i veću šansu da dobiju posao i stan. Proveli su svoj radni vek u Beogradu i sve vreme čeznuli za mirom svog rodnog doma. Njihovi koreni su ih vukli u Obraždu i na njihovu Radan planinu. Po odlasku u penziju najazad su dobili priliku da žive gde ih srce vuče u domu njihove mladosti i sada starosti. Sada žive preko cele godine u Obraždi u kući na samom kraju sela .
Zatekli smo ih kako peku rakiju i dok je iz kazana polako tekla rakija razvio se razgovor o svemu i svačemu. Njih dvoje predstavljaju 1/3 stanovništva ovog planinskog sela,selo ima 6 stanovnika, ali tako je samo na papiru i zimi. Pored njihove, od ranog proleća do kasne jeseni, otvoreno je još 7-8 kuća. Svi su uglavnom penzioneri kao i naši domaćini. Ima i onih koji dolaze vikendom kad god mogu preko celog leta. Moglo bi se reći da je leti trećina kuća u Obraždi nastanjena. Jovići tada imaju društvo za priču i večernji posedak. Očekuju da im se u selu uskoro pridruže još dva bračna para koja sređuju svoje domove ili su već sredili da mogu udobno da žive kad dođu po odlasku u penziju. U Obraždi skoro da nema kuće bez vode i kupatila. Većina kuća je već obnovljena i sređena.
Prisećali su se Dragiša i Ljubica sabora u Obraždi, proslava 7. jula kod starih borova, Fejatove trube i igranke utorkom kad se pijaca rasturi, posela kraj vatre u centru sela… Dopunjavali su i podsećali jedno drugo. Pričali o komšijama i rođacima, došli bi ali je put loš a autobuskog prevoza nema. Struje nekad nema i po 3 dana kad se nešto pokvari a isto je i sa signalom za mobilni telefon.
Voleli bi da se u selo vrate i mlađi i to da žive a ne samo leti da dođu na vikend. Kad bi imali posao i platu mogli bi da žive u selu i u slobodno vreme obrađuju svoja imanja, ne bi bilo sve uraslo u trnje. Pa ipak, po njihovom mišljenju da bi se ljudi vraćali u selo neophodni su pored radnih mesta za mlađe i škola za njihovu decu, bolji putevi, struja, telefon, prodavnica, da se zimi putevi čiste do svake nastanjene kuće i slično.
Njima lično i njihovim komšijama treba samo malo šljunka da se naspe 300 metara puta od crkve do njihovih kuća. Tada bi mogli i oni koji žive i rade u gradu da dođu provedu vikend u selu i obiđu svoje ne razmišljajući hoće li lepo proći ili će oštetiti auto.
Pred kraj naše posete Jovići su poželeli da pozovu sve da se vrate. Ponovili su da je Radan planina fenomenalna, da su njihovi temelji tu , da su vazduh i voda čisti, da oni na Radanu uživaju u svakom trenutku, da su ovde produžili svoj život i da jedino što nedostaje su ljudi da bi imali društvo.
Ostavili smo Joviće da peku rakiju i uživaju u onom za čim su čeznuli celog svog života u Beogradu, u svom raju na zemlji na Radan planini.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA