У току су припремни радови за асфалтирање пута-главне сеоске улице у селу Мрвеш. Мештани су више деценија сањали сан да се асфалтира пут ка Бојнику. Пре више година асфалт је стигао до школе на почетку села а , како нам председник МЗ рече, у задњих пар година у село је стигла водоводна мрежа са водом за пиће одличног квалитета, постављено је улично осветљење а пре пар месеци постављени су и контејнери за смеће па сада мештани не праве дивље депоније око свог села. Пројекат асфаптирања пута је, како рекоше, најважније али и финансијски највредније што су до сада добили.
Како Небојша Ненадовић, Председник општине Бојник, каже вредност ове инвестиције је 16 милиона. Министарство без портфеља Новице Тончева, задужено за бригу о селу, обезбеђује 8 милиона док преосталих 8 милиона обезбеђује општина Бојник. Рок за завршетак радова је 60 дана, дужина пута 1600m, ширина 4м са банкинама од пола метра. Радове изводи фирма 5Д из Врања.
Радове је обишао Небојша Ненадовић, председник општине Бојник и изразио задовољство динамиком и квалитетом досада урађеног али се ангажовао и на решавању ситних проблема који су се у раду показали да би радови несметано текли даље. После обиласка радова задржао се у краћем разговору са мештанима и са њима разговарао о тренутно актуелним пројектима за целу општину али и нагласио да воде рачуна о равномерном развоју општине, очувању животне средине, обавестио да су управо потписани уговори о увођењу уличне расвете у села Ивање, Ображда, Савинац и Зоровац. Ненадовића је дочекала овећа група мештана на челу са председником месне заједнице и изразили своје задвољство због остварења вишедеценијских жеља а колико су срећни показује и то да су организовали „дежурство“ мештана пензионера који су слободни у радно време да радницима који изводе радове буду на располагању ако се појави било какав проблем, покажу где пролази црево за воду и слично.
Мештане смо питали шта ће њима лично донети асфалт. Најречитији је био Саша Алексић, представник млађе генерације уједно и председник МЗ који је рекао „Сан многих генерација је управо постао стварност“ а неверним Томама поручио да „обећања нису само обећања него да су ту и да се остварују“.
Мрвеш је село са око 40 домаћинстава има 15-так младих, има деце, школа ради, млади одустају од одласка из села и на посао путују из Мрвеша, изражена је тенденција враћања становника по одласку у пензију назад на своја имања. Од када су добили „градску“ воду више пензионера одлучује да овде проводи своје пензионерске дане а када се заврши асфалтирање пута свој долазак најављују и други. Они који су већ сада ту тврде да је лепши живот у Мрвешу него у Београду или Нишу и да никада неће отићи. Бранисалав Алексић каже да никада не би ни отишао из Мрвеша, а ни многи други, да је било асфгалтираног пута. Обрађује своје имање и има изузетно велики воћњак а са сином планове за даљи развој газдинства. Велико је задовољство и његовог комшије Србе Стојковића који се нада да ће се његов син по одласку у пензију вратити у Мрвеш али и Слободана Младеновића, чувара махале на крају села, који живи сам али ће и њему живот бити лакши а комшије чешће долазити.
РАДАН ПУСТА РЕКА