На око 12км од Лебана у селу Рафуна од пре пар година постоји манастир са црквом посвећеном Св. Пантелејмону. Кренули смо да посетимо оца Пајсија и обиђемо манастир за који рекоше да оживљава цео крај. Село Рафуна има тек 20-так мештана али лети многи верници пореклом из овог краја дођу да обиђу манастир и помоле се за здравље у цркви Св. Пантелејмона.
До села Рафуна можете преко села Шарце путем који наставља на југ ка селима Пороштица, Бувце и Дрводељ али и кроз село Шилово. Ми смо у Рафуну стигли из правца Шарца а пут до манастира нас је водио кроз махалу Горњи Илићи звани Тириливци.
Пут пролази кроз прелепе брдске пределе као са неке разгледнице из Швајцарске па смо путовали много дуже због честих пауза да уживамо у пејзажима које као да је неки уметник насликао. До скретања у селу Пороштица пут је узан али асфалтиран даље води земљани пут који поправљају али га киша уништи. Много је деоница где се стрмо пењете или силазите. Мало је обрађених површина, има нешто ливада, има воћњака али се углавном крећете кроз шуму а са саме ивице пута је много видиковаца одакле се по лепом времену види и Косово. Лепота природе надохнади сваки труд да стигнете у Рафуну. Ово у ствари може бити једна лепа пешачка туристичка тура за оне са добром кондицијом јер могу кренути путем којим смо ми ишли и вратити се преко Шилова или обрнуто.
На путу ка самом манастиру још са самог скретања са асфалта у Пороштици има руком мештана писаних путоказа па ћете кроз овај мало настањени предео лако пронаћи сам манастир. Нешто пре саме цркве је манастирско имање са конаком где ће Вас дочекати отац Пајсије.
Црква у Рафуни подигнута је на зидинама старе цркве, а обновљена добровољним прилозима парохијана Рафуне, Лебана, Бувца, Ђулекара, Дрводеља и Радевца. Црква је подигнута у византијском стилу у облику лађе без кубета. Дугачка је 7,5м, широка 3,5м а висока 6м. Освештана је 14. маја 1900.г. од стране епископа нишког Никанора уз саслужење проте Стеве Комненовића из Лесковца, Стојана Поповића свештеника и Дејана Стаменковића из Бувца. У дворишту цркве је споменик Јовану Поповићу. Црква је некада била ограђена тарабама и дрвеним засадима али је, по доступним подацима још 1913. године имала звоно тешко 120 килограма и на коме постоји натпис: Битољ 1913, ливац Никола Трајковић, За храм Светог Пантелејмона у селу Рафуна оптина Бувска.
Податке о цркви оставио је и Мита Ракић: У близини Шилова има арнаутско село Рафуна са једном црквицом. На десној страни потока који увире у Медвеђу налазе се остаци цркве чија је припрата дуга и широка 4 метара.
Након великог рата парохија Рафунска бројала је 620 домова, а њени пароси рафунски Јован Поповић и Оруглички Димитрије Антанасијевић погинули су за време бугарске окупације. На основу захтева Васе Поповића суд општине Бувске обавештава да су тутори цркве у Рафуни Стојан Поповић из Рафуне и Петар Дејановић из Бувца, црквену архиву и књиге спалио је непријатељ. При цркви је постојало удружење “Свети дух” који су водили Никола Миљковић и Хаџи Јова Младеновић.
По црквеним архивама 1933.г. у парохији Рафунској рођено је 219 а умрло 101. Сада у целом селу Рафуна, по речима оца Пајсија и мештана, живи око 20 житеља међу којима је и отац Пајсије као најмлађи по годинама.
Јеромонаха Пајсија, старешину манастира, мештани су пригрлили као свог најрођенијег. Како нам рекоше отац Пајсије је донео нови живот селу Рафуна. Верници долазе да обиђу манастир и цркву а на манастирску славу Св. Пантелејмон окупи се 400-500 људи. Напуни се црквено двориште а малена црква не може да прими све вернике који дођу тог дана на литургију. За овај крај из кога се много људи одселило, где мештани живе у засеоцима разбацаним по брдима, ово је велики скуп.
Са оцем Пајсијем смо дуго разговарали. Причао нам је о историји цркве Св. Пантелејмона, о изградњи звоника, о манастиру и реновирању конака.
Некадашњи конак, Одаја како га у овом крају зову, се урушио па је пре пар година купљено сеоско имање близу цркве и адаптирана унутрашњост куће. Уведена је вода и урађено централно грејање тако да су у старој кући сада много бољи услови за живот. Преостало је да се среди фасада. Како монах Пајсије рече колико новца прикупе толико ураде а обнова конака је велики посао.
Захваљује свима који су својим поклонима помогли формирање манастира, било да су то иконе и ствари за цркву и конак или новац а донације су и сада добродошле. Јеромонах Пајсије каже да за сада имају само динарски рачун : Комерцијална банка, Никола Бранковић 205-9001028260791-83 на који се могу уплатити донације за обнову манастирског конака.
Дуго смо разговарали о животу у селу Рафуна и монаха и остарелих и усамљених мештана, о суровости у зимским данима, недостатку пута и превоза, животу у селу без продавнице и амбуланте, радости када неко дође и лепоти природе у летњем периоду али и обећању да се пут асфалтира.
До манастира су нас водили Зорица и њен отац Миливоје Златковић, Мика Тириливац чије речи говоре о радости мештана због оснивања манастира у њиховом селу. Како Мика рече, Рафуна је сада најјаче село, имају оца Пајсија који је селу вратио живот.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ЛЕПО МОЈЕ ЛЕБАНЕ “ , који суфинансира општина Лебане, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА