Данас се дружимо са слављеницима, радно прослављају 10 година од куповине свог првог бансека за сечење огревног дрвета. Јовановић Бојана, званог Буби или Бубац, нашли смо код домаћина коме бансеком сече дрва. Пре 10 година прикупио је новац и купио бансек, машину за сечење дрвета . Посла је било довољно и ,како каже,бансек се исплатио већ Септембра месеца исте године. Задовољан тиме пре три године купио је ортачки са комшијом и цепач огревног дрвета и то, како каже, први у Бојнику.
Окупио је и екипу вредних младих људи са којима заједно ради, а то су његов друг Мића и брат Ивица. Њих тројица се добро познају, целу деценију раде овај посао, сада су већ добро уиграна екипа а задњих неколико година су запослени у Спортској хали у Бојнику. У сезони раде од јутра до сутра. Други део њихове екипе цепа дрва, такође машином, цепачем. Многи их знају и позивају па посла увек имају. Посао раде добро и брзо, трудећи се да домаћин који их је позвао буде задовољан. Најчешће раде у самом Бојнику и околини али не одбијају ни позиве из планинских села као на пример Ивање, Добра Вода, Магаш,Ображда или удаљени Горњи Статовац. Кажу да је на планини много старих људи који не могу сами да секу дрва па се одазивају на позиве, без обзира што су им трошкови, због удаљености, већи и посао се мање исплати.
Јовановић Бојан,Буби или Бубац, је млад породичан човек, живи у Бојнику код Аеродрома. Има супругу и десетогодишњег сина. Овај посао ради да би породици обезбедио мало бољи живот и стандард од оног који омогућава плата. Слободно време има само када пада киша или снег или је „црвено слово“ у црквеном календару. Цео свој живот је проживео у Бојнику и не намерава да се сели. Питали смо га шта је у Бојнику добро, а шта лоше, шта треба побољшати или променити да би једна просечна породица са дететом имала боље услове за живот. На прво место је ставио стандард. У Бојнику постоји вртић, основна школа па и средња, има супермаркета, има места за изласке, ту су лети базен и дискотека. Организује се више манифестација, најпосећеније су „Бојничко лето“ и „Летња лига“ у малом фудбалу. Оно чега нема довољно су радна места. Добро је што су се у околини отвориле фабрике па млади путују на посао у Лесковац и Дољевац, а нада се ускоро и у Агро-индустријску зону у Косанчићу. Добро је и то што незапослени добијају субвенције за самозапошљавање. Има кафана и кафића, има спортских терена и дечјих игралишта али би требало да има и где да се увече прошета и поседи, неки парк или слично.
Његов хонорарни посао је тежак и не би волео да га ради и његов син, кад одрасте, али би волео да остане да живи у Бојнику на породичном прагу са својом породицом, са најдражима. Каже да се Бојник покренуо и мисли да ће убудуће бити и боље, да млади имају шансу и наводи пример свог друга Миће који ће каже ускоро да заснује породицу и настави да живи у Драговцу.
У неколико претходних година се много тога урадило у Бојнику. Бојник постаје све боље место за породични живот. Обнављају се места за игру деце, уређују и граде нови спортски терени, има могућности за бављење спортом, има биоскопских и позоришних представа, ту је близу и Брестовачко језеро, ни Лесковац није предалеко. Бојник није велики али је као створен за безбедно одрастање деце, крај родитеља, баба и дедова, и да у породичном дому, наши најдражи буду са нама.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА