Malo selo, okruženo šumamama, podno Radan planinene, 10-tak kilometara od Bojnika i 3-4km od Brestovačkog jezera. Nalazi se na na blagoj padini, skoro na vrhu brega. Iznad njega su tajanstvena Radan planina i moćna Petrova Gora, a istočno Rečička čuka, koja zaklanja pogled prema Bojniku ali i dolini Puste Reke. Atar sela Vujanovo je površine 642 hektara, najviše pod šumama i livadama, brdovit i isprsecan mnogim potocima i jarugama, koji skupljaju vodu sa Radana i vode je u Pustu Reku. Pored sela protiče Vujanovska reka, koja nastaje od Ivanjske i Borinačke reke. Selo je malo i sastoji se od 3 mahale. Najveća mahala i ujedno centar se zove Selo i zbijenog je tipa, kao i mahala Tvrdaci, dok je mahala Gusinci razbijenog tipa. Selo Vujanovo se graniči sa sledećim selima: Orane, Ivanje, Dobra Voda, Magaš, Brestovac, Slavnik, Rečica i Lozane.
Današnje stanovništvo sela je, uglavnom, naseljeno posle srpsko-turskog rata 1878 godine porodicama sa Vlasine (Crvena Jabuka, Crna Trava) i iz Gusinja. Najviše domaćinstava i žitelja je imalo 50-tihgodina prošlog veka i od tada se broj stanovnika, iz godine u godinu, smanjuje. Po popisu iz 2011-te imalo je 44 stanovnika, a po rečima malobrojnih meštana sada je 10-15 otvorenih kuća, a tu računaju i one koji dolaze samo vikendom. U selu je, do šesdesetih godina, radila četvorogodišnja osnovna škola, ali sada je ostala samo zgrada škole. Osnovna delatnost meštana je bila poljoprivreda. Ovde su, skora sva, domaćinstva staračka , nekada su se bavili poljoprivredom i pečalbarstvom, građevinarstvom. Sada, kao i u mnogim Radanskim selima, ovde ima penzionera – povratnika iz grada. Po odlasku u penziju vratili su se u selo na svoje imanje da se tu pomalo, koliko to njihove godine dozvonjavaju, bave poljoprivredom. Videli smo zasad Paulovnije, lešnika, malinjak ali i mali ribnjak, u kome su se trenutno skrivale samo dve ukrasne ribice. Nešto dalje, u dvorištu baka Verke, pokazali su nam krušku čija se starost ne zna ali je, po pričama, tu više od 100 godina, tu su i brojni šljivari pa ima i dobre rakije.
Vujanovo je, po broju stanovnika, malo selo ali vrlo staro, osnovano je u vreme Srpske srednjevekovne države i ima bogatu istoriju. Iz Vujanova je narodni heroj Stojan Ljubić. Meštani i sad pažljivo čuvaju njegovu kuću gde su, u jednoj od soba, napravili mali etno muzej upotrebnih predmeta iz tog doba. Stojan Ljubić je bio student prava i komunista koji se, početkom, Drugog Svetskog rata vratio u svoje selo. Bio je član komunističke partije i učesnik NOB-a, već od 1941-ve godine. Poginuo je, nešto dalje, u Kosančiću 1943-će. Ovo selo priča istoriju iz vremena Drugog Svetskog rata. O tome smo najviše čuli u domu Grujića iz kog je poteklo više ratnih oficira, dvojica su izašli kao pukovnici iz Drugog Svetskog rata, a treći je čin stekao u ovom koji i mi znamo, NATO agresiji. Ovo govori o ratničkoj tradiciji ove porodice pa ne čudi što sa ponosom čuvaju i pokazuju sobu u kojoj je bio smešten član Američke misije sa radio stanicom, u vreme kad je u Vujanovu bio Glavni Štab NOB-a, sa komandantom Petrom Stambolićem na čelu. Ovde se pričaju neke druge priče, priče o hrabrosti, o čuvanju ranjenika, pa ne čudi da, od ovih starina, čujete samo da je život ovde lep i da su ponosni što ovde žive ili su iz Vujanova. Dan je bio kratak da se ispričaju sve priče pa smo dobili poziv da ponovo dođemo i obećanje za još jedan čas istorije
RADAN PUSTA REKA