Selo Slišane se smestilo ispod samog vrha Radan planine u senku Petrove gore i nadomak vidikovca sa najlepšim pogledom u ovom delu Srbije. Sastoji se od nekoliko mahala koje su se smestile kraj puta iz pravca Lebana i nose nazive: Mečkarska, Gadžulije, Beščiska, Prestojčovi, Jankovići, Jankovci, Džokanovci, Dojčinovci, Ovsari, Grobari, Crnogorci, Vlasinci, Ridarci, Šumarci, Bačkariši, Lujina i Ognjanovska Mahala.
Po popisu iz 2011 u selu je živelo 145 stanovnika a od tada do sada broj se prepolovio. Selo ima 122 domaćinstva. Samo u jednoj kući ima dece. U seosku školu ide samo jedan đak i kada pređe u peti razred ova će se škola zatvoriti.
Do samog sela stiže dobar asfaltni put, kojim više puta dnevno dolazi minibus, ima dovoljno putnika iz Slišana i okolnih sela. Do skora su u selu radile prodavnica i ambulanta ali su zbog korone povukli lekare a vlasnik je zatvorio prodavnicu.
Slišane je selo sa velikim brojem javnih česmi, ima vodovod izgrađen 1937. godine sa 6 česama. Gde god pogledate kraj puta je česma sa izuzetno kvalitetnom vodom za piće, pa i sada meštani ne koriste za piće vodu iz svojih bunara već donose sa neke od česmi. Jedna od česmi je u samom centru sela, kraj spomenika palim ratnicima. U seoskom ataru je mnogo izvora-kladenaca, Leštara i Krušare, Miloševe Livade, Topla, Ćunci, Kisela Voda, Bakarna Voda, Šašinski Kladenac. Postojala su još dva izvora, zvana Čabure (Čubure) i Stublina. Skoro svakakuća ima bunar dubine od 5 do 20 metara.
U selu je sada malo stanovnika, stotinak, mnogo je kuća zatvorenih. Meštani su se selili ponajviše u Lebane i Leskovac, pa sada dođu da obrade svoje voćnjake i uveče idu nazad u grad. Malo ko ostane da prenoći, i to ako su roditelji još uvek živi i kuća otvorena osim leti kada se okupe oko Petrovdana. Dobro je što brinu o svojim imanjima i održavaju svoja domaćinstva i svoje voćnjake da ne zarastu u trnje. Kraj puta se mogu videti i mladi lepo uređeni voćnjaci. Tako da ovo nekada izuzetno veliko selo i sada na neki način nastavlja da živi.
Slišane ima bogatu i zanimljivu istoriju. Po tragovima koji se nalaze u ataru sela, iz priče meštana, može se reći da pored ostatka vodovoda za potrebe Caričinog grada, postoje i tragovi starih crkava iz doba srednjovekovne Srbije, što govorida su ljudi ovde živeli i u to vreme. Na samom vrhu Petrove Gore, nalazi se crkva posvećena Sv. Petru, koja je obnovljena na temeljima starije crkve i sada se na Petrovdan meštani okupe kraj nje. U zaseoku Petrovac postoji kamena crkva pokrivena ćeramidom, posvećena Sv. Petki Trnavskoj. Ostaci crkve postoje i na seoskom groblju, kao i na lokalitetu Topola gde postoje tragovi razrušene crkve. U Slišanu je 1916. godine postojala džamija. Njeni temelji se i danas poznaju u dvorištu mesne kancelarije.
Slišane je bilo sedište opštinske vlasti od 1884. do 1955. godine za sela Slišane, Gajtan, Drence, Lece, Petrovac, Obražda, Borince, Majkovac, Svinjarica i Bačevina.
Mnogo toga je u Slišanu postojalo. Lepo se živelo ali mladi koji su odlazili na školovanje retko su se vraćali, ostajali su u gradovima.
Razgovarali smo sa meštanima, između ostalih sa Zvonimirom Strahinjićem, koji nam je ispričao da je selo nekada imalo oko 300 domaćinstva. Selo je bilo napredno, imalo je školu,ambulantu, zanatske radionice, do 1955 godine bilo je sresko,opštinsko mesto. U centru sela je još uvek zgrada u kojoj je bila dobro snabdevena samoposluga, prava mini robna kuća, gde ste mogli kupiti sve od hleba i mleka do nameštaja i bele tehnike. U selo su 1974. godine stigli struja i asfalt , napravljen je Dom kulture, na ulazu u selo je bila ambulanta a kraj nje zadruga sa otkupnom stanicom. Meštani i sada kažu kad bi postojalo otkupno mesto tu u selu ili okolini gde bi im otkup bio siguran ne bio bilo neobrađene njive u Slišanu i okolini već bi bio šljivar do šljivara.
Sa Zvonimirom smo razgovarali o nekadašnjim vremenikma kada je seoska škola, do petog razreda, bila puna đaka, „od dece je sve vrelo“, stariji su išli u školu u Orane, bili đaci pešaci a usput se stajalo da se igra fudbal ili okupa u potoku, zimi su u školu išli na skijama… Imaju lepe uspomene iz tog vremena, iz vremna kad je Slišane dostizalo svoj vrhunac u razvoju.
O životu u Slišanu u vreme njihove mladosti rauzgovarali smo i sa Jovankom Radovanović koja se udajom doselila u Slišane. Pričala nam je o vremenu kada je u skoro svakoj kući živelo po 10 članova porodice, kuće su buile pune sinova i kćeri, a sada je zimi tek oko 70 ljudi u celom selu. Najviše se raduju kada se leti, pred Petrovdan okupe mladi tu u selu, kad se u školskom dvorištu ponovo igra košarka i fudbal, začuju smeh i muzika, a najviše im pored prodavnice i lekara nedostaje upravo njihova mladost.
U Slišanu živi i Miroslav Ilić, imenjak poznatog pevača ali i potomak Solunskog ratnika. Pričao nam je priču iz davnina kada su u ataru ovog sela Rimljani čuvali veliko krdo konja, njihovo selo je kako kaže bilo tamo gore prema Petrovoj gori, a tu su u njivama proizvodili sve što im treba od hrane. Ispričao nam je i da je na malom kamenu postojala carska sofra, okrugli kameni sto, ali i da su Rimljani tu pod Radanom kopali zlato. To su verovanja i legende ali je 1933 godine u Slišanu otvoren rudnik zlata koji već davno ne radi i više niko nezna gde je bio,pa ipak rudnik u selu Lece je samo sa druge strane planine Radan.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ SELO MOJE KRAJ LEBANA “ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA