U selu Obilić, kraj Bojnika, u Pustorečkoj oblasti, podno planine Radan, bez obzira na izuzetno loše vreme, kišu i hladnoću, obeleženo je 102 godine od Topličkog Ustanka, polaganjem venaca na Spomen obeležje ratnicima. Na početku skupa prisutnima se obratio Predsednik Opštinskog Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 Bojnik, Dragoslav Anđelković.
Vence su na Spomen obeležje ratnicima položili: delegacija Opštine Bojnik, Delegacija Republičkog i Bojničkog Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije1912-1920, Delegacija Okružnog odbora Topličkog okruga, Delegacija Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika Medveđe i SUBNOR-a Medveđa. Minutom ćutanja odana je počast poginulima, a zatim se gospodin Tomislav Tomić, Podpredsednik Republičkog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 obratio prisutnima. Bio je ovo čas istorije. Sledio je recital „Srbi ponovo odbiše lance“, koji je izvela mlada nada Bojnika, Zorana Jovanović iz Pridvorice. Organizator i predstavnici delegacija su izrazili svoje zadovoljstvo što je svojim nastupom uveličala ovaj događaj i na tome su joj čestitali i zahvalili. Prisutnima se obratio i predsednik Mesne zajednice Obilić.
Toplički Ustanak je bio Srpski Ustanak, podignut za vreme Prvog Svetskog ili Velikog rata protiv Austro-Ugarske i Bugarske okupacije. To je bio jedini ustanak u nekoj okupiranoj državi za vreme celog Velikog rata. Trajao je svega mesec dana od 26.02-25.03 1917-te godine. Neposredan povod ustanka bila je mobilizacija meštana starosti od 18-35 godina u Bugarsku vojsku, sa ciljem da se te jedinice pošalju na Solunski front gde bi se borile upravo protiv Srpske vojske. Vođe Ustanka bili su, između ostalih, Kosta Vojnović Kosovac i Kosta Milovanović Pećanac. Obuhvatao je teritoriju Toplice, Puste Reke, Jablanice, Jastrepca, Rasine, kao i istočnih i srednjih delova Kopaonika. Srpska Vrhovna Komanda je Pećanca, avijacijom spustila u selo Mehane na Radan planini. Plan je bio da Pećanac pokrene Ustanak, ali tek kad Bugari krenu u povlačenje i kad se proboj Solunskog fronta bude očekivao svakog trenutka. Zbog toga je organizovan skup Srpskih prvaka,četovođa 21.02.1917-te u selu Obilić. U kući Milutina Dragovića dva dana su boravili Pećanac i Kosovac i tu je donesena odluka o pokretanju Ustanka. Bilo je 300 Srpskih prvaka od toga 150 konjanika naoružani sa 2 topa, jednim minobacačem i puškama. Vojvoda Milinko Vlahović se kod Bojnika sukobio sa Bugarima 24.02. i pobedio, a najveće gubitke Bugari su imali u borbama oko Žitnog Potoka i Zlate. Širila se oslobođena teritorija. Ustanak je krvavo ugušen, protiv 13000 ustanika našlo se 60000 neprijateljskih vojnika. Došlo je do brutalne odmazde gde je stradalo preko 20000 ljudi i oko 50000 kuća. Ostale su samo komitske gerilske čete, koje su povremeno delovale sve do proboja Solunskog fronta. Komandant Jablanaičkog komitskog odreda postaje Dimitrije Begović.
RADAN PUSTA REKA