Selo Nova Topola se nalazi na nekoliko prelepih brežuljaka na granici opština Lebane i Bojnik. Seoski atar zahvata 880 hektara površine. Po popisu iz 2011. godine bilo je 105 stanovnika a ovih dana ovde je stalno nastanjeno 65-70 meštana . U selu je 110 kuća od toga je otvoreno 30-35 domova i to u krugu od oko 14 km. Najmlađi stanovnik ima više od 50 godina a u kući najčešće živi jedno ili dvoje starih. Primećuje se pad broja stanovnika ali i prosečna starost je sve veća. U selu je nekoliko penzionerskih porodica povratnika iz grada. Mnogi vlasnici imanja žive u Lebanu ali dva-tri puta nedeljno dolaze i obrađuju svoja umanja.
U selu je postojala Osnovna škola ali već 15 godina nema đaka a prodavnica ne radi već 30 godina. Ovde nema ambulante, pošte, mesne zajednice. Kroz ovo selo je autobus prolazio cela 3 dana, put je makadamski, struje ima i signala za mobilne telefone i internet ali nema dovoljno vode.
Samo u jednom delu sela 10-tak bunara ima vodu preko cele godine dok ostali bunari presušuju pa leti nema vode ni za piće, meštani se i sami snalaze a opština im šalje cisterne sa vodom za piće. Domaćini koji to sebi mogu da priušte buše arterske bunare i tako obezbeđuju vodu za svoje domaćinstvo.
Ovde se uglavnom bave poljoprivredom, voćarstvom i žitaricama, onim što ne zahteva zalivanje. Ima dosta pčelinjaka a u vreme bagremove paše dolaze i pčelari koji sele svoje košnice. Površine pod voćem su velike, voćnjaci lepo obrađeni a preovlađuju šljiva, višnja i jabuka.
Samo selo je razbijenog tipa, kuće su grupisane po mahalama, zaseocima, po 2-3 okružene velikom okućnicom. Selo je naseljeno pre oko 100 godina, uglavnom Srbima iz Crne Gore i Hercegovcima i zvalo se Panjevac. Meštani pričaju kada su se njihovi stari pre jednog veka doseljavali kralj im je davao zemlju 4ha po muškoj glavi u porodici. Kuću su podizali obično gde bi našli vodu na svom posedu. Kasnije su se braća delila, zidali nove kuće i tako su nastajale mahale.
Prva se doselila porodica Popović 1900 godine, Srbi iz Crne Gore, potom su Vuškovići došli 1906. a kasnije su stizale porodice iz Hercegovine. Selo se prvo zvalo Panjevac a tek kasnije je promenilo ime u Nova Topola.
U Novoj Topoli sada škola ne radi, nema đaka, ali odavde je posle II Svetskog rata poteklo čak 14 doktora nauka, mnogo lekara, inžinjera, oficira.Svoje selo i svoje roditelje nisu zaboravili i često su dolazili. Selo je imalo najviše stanovnika, po dostupnim podacima, posle II Svetskog rata i to 432 a škola je imala dva odeljenja, oko 130 đaka i radila u dve smene. Trenutno najstariji stanovnici su Desanka Pešić, 1933.godište, i Branko Cerović,1936. godište a najmlađi stanovnici su proslavili svoj 50. rođendan.U selu nema crkve ali su meštani pre 8-9 godina postavili krst i letnjikovac u školskom dvorištu. Krst je posvećen Vasiliju Ostroškom i kraj njega se okupljaju svakog 12.Maja. Tu se nalazi i stoletna kruška-zapis na kojoj se još uvek nazire urezan rst. Voleli bi da naprave malu crkvu, tek toliku da mogu u njoj da se okupljaju a okupe se 12.Maja ne samo iz sela već i iz rasejanja, praktično iz celog sveta jer dođu za ovaj dan u svoj zavičaj gde god sada živeli.
Sada se kuće obnavljaju ali i prave vikendice, ovde je sve više vikendaša. U ovo selo vlasnici imanja dolaze da obrade svoje voćnjake, provedu vikend u selu ali onda odlaze u grad, svom novom domu. Selo Nova Topola je počelo da živi jedan drugi život, oživi vikendom i tokom leta. Dolaze penzioneri, vraćaju se na svoja ognjišta, dolaze i mlađi na vikende i odmore ili da rade na svojim imanjima, da brinu o svojim voćnjacima i pčelinjacima i da uživaju u prelepoj prirodi i miru. Već dugo čekaju na asfaltiranje puta koji bi povezao put Lebane-Bojnik, preko Nove Topole do Bošnjaca.
Posetili smo Vušković Dragana, predsednika Mesne Zajednice, i pitali kako se nekad živelo, u mladosti sadašnjih stanovnika, kako su radili, kako su se zabavljali, od čega se tada živelo…. Predstavio nam je jedan letnji radni dan. Gajio se duvan i to na velikim površinama, od toga se živelo. U vreme berbe duvana baka bi ih budila pre zore da naberu listove za nizanjea onda bi isterali stoku na pašu. Kad vrate stoku sa ispaše žurno su nizali listove duvana da završe posao do ručka a onda ponovo isteraju stoku na pašu. Leti su uveče bili tako umorni da nisu ni razmišljali o nekom provodu. Vreme za druženje je bilo kad prođe sezona poljoprivrednih radova i tad su se uveče okupljali u centru sela gde su se nalazile seoska zadruga, prodavnica i škola. Okupilo bi se 200-300 meštana Nove Topole i okolnih sele.Puštali bi ploče sa gramofona, pevalo se i igralo, družilo zabavljalo i udvaralo a tu je bila i prodavnica da se kupi sok ili pivo. Zimi su organizovane sednice po kućama a svaka kuća je imala po jednu veliku sobu, slavsku, od oko 5×6 metara, i tu bi se družilo, „cikvalo“,igrale karte, „prsten po šolju“, „bašambar“ i druge društvene igre tog doba i to na svetlosti lampe na gas jer ovde je struja stigla 70-tih godina.
Sada se masovno okupe jednom u godini , 12.Maja za seosku slavu, kraj krsta posvećenog Sv.Vasiliju Ostroškom postavljenom u školskom dvorištu i tad u selu bude ljudi kao u najbolja vremena jer na slavu dođe i po 300-400 raseljenih po celom svetu a poreklom iz Nove Topole.
Nova Topola sada nema mnogo stanovnika, nastanjena je svaka 3-ća kuća i isto toliko je vikendaša, naslednika imanja koji tu ne žive ali dolaze 2-3 puta nedeljno i bave se uglavnom voćarstvom. Ovde se voćnjaci mere u hektarima a gaji se najviše šljiva, višnja i jabuka.
Koga god da smo sreli i pitali šta je to lepo u Novoj Topoli odgovarali su „Sve, čist vazduh, mir, tišina, prostranstvo“ samo da je put bolji mogli bi smo odavde na posao u Leskovac i Lebane. Ni vode nema dovoljno ali kažu da su arterški bunari skupo ali dobro rešenje. Ipak celog svog života sanjaju asfalt, da ne oštećuju kola, da im deca lakše dođu i da voće ne zgnječe na putu od voćnjaka do hladnjače a ovde se rađa prvoklasno voće i voćnjaka je bukvalno na sve strane.
U Novoj Topoli žive porodice Vušković, Popović, Gudeljević, Milićević, Drašković, Žižić, Pešić, Cerović, Prstojević, Bošković,Stanković, Nikolić, Đokić,Perović, Čičić…
RADAN PUSTA REKA