Danas se družimo sa slavljenicima, radno proslavljaju 10 godina od kupovine svog prvog banseka za sečenje ogrevnog drveta. Jovanović Bojana, zvanog Bubi ili Bubac, našli smo kod domaćina kome bansekom seče drva. Pre 10 godina prikupio je novac i kupio bansek, mašinu za sečenje drveta . Posla je bilo dovoljno i ,kako kaže,bansek se isplatio već Septembra meseca iste godine. Zadovoljan time pre tri godine kupio je ortački sa komšijom i cepač ogrevnog drveta i to, kako kaže, prvi u Bojniku.
Okupio je i ekipu vrednih mladih ljudi sa kojima zajedno radi, a to su njegov drug Mića i brat Ivica. Njih trojica se dobro poznaju, celu deceniju rade ovaj posao, sada su već dobro uigrana ekipa a zadnjih nekoliko godina su zaposleni u Sportskoj hali u Bojniku. U sezoni rade od jutra do sutra. Drugi deo njihove ekipe cepa drva, takođe mašinom, cepačem. Mnogi ih znaju i pozivaju pa posla uvek imaju. Posao rade dobro i brzo, trudeći se da domaćin koji ih je pozvao bude zadovoljan. Najčešće rade u samom Bojniku i okolini ali ne odbijaju ni pozive iz planinskih sela kao na primer Ivanje, Dobra Voda, Magaš,Obražda ili udaljeni Gornji Statovac. Kažu da je na planini mnogo starih ljudi koji ne mogu sami da seku drva pa se odazivaju na pozive, bez obzira što su im troškovi, zbog udaljenosti, veći i posao se manje isplati.
Jovanović Bojan,Bubi ili Bubac, je mlad porodičan čovek, živi u Bojniku kod Aerodroma. Ima suprugu i desetogodišnjeg sina. Ovaj posao radi da bi porodici obezbedio malo bolji život i standard od onog koji omogućava plata. Slobodno vreme ima samo kada pada kiša ili sneg ili je „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru. Ceo svoj život je proživeo u Bojniku i ne namerava da se seli. Pitali smo ga šta je u Bojniku dobro, a šta loše, šta treba poboljšati ili promeniti da bi jedna prosečna porodica sa detetom imala bolje uslove za život. Na prvo mesto je stavio standard. U Bojniku postoji vrtić, osnovna škola pa i srednja, ima supermarketa, ima mesta za izlaske, tu su leti bazen i diskoteka. Organizuje se više manifestacija, najposećenije su „Bojničko leto“ i „Letnja liga“ u malom fudbalu. Ono čega nema dovoljno su radna mesta. Dobro je što su se u okolini otvorile fabrike pa mladi putuju na posao u Leskovac i Doljevac, a nada se uskoro i u Agro-industrijsku zonu u Kosančiću. Dobro je i to što nezaposleni dobijaju subvencije za samozapošljavanje. Ima kafana i kafića, ima sportskih terena i dečjih igrališta ali bi trebalo da ima i gde da se uveče prošeta i posedi, neki park ili slično.
Njegov honorarni posao je težak i ne bi voleo da ga radi i njegov sin, kad odraste, ali bi voleo da ostane da živi u Bojniku na porodičnom pragu sa svojom porodicom, sa najdražima. Kaže da se Bojnik pokrenuo i misli da će ubuduće biti i bolje, da mladi imaju šansu i navodi primer svog druga Miće koji će kaže uskoro da zasnuje porodicu i nastavi da živi u Dragovcu.
U nekoliko prethodnih godina se mnogo toga uradilo u Bojniku. Bojnik postaje sve bolje mesto za porodični život. Obnavljaju se mesta za igru dece, uređuju i grade novi sportski tereni, ima mogućnosti za bavljenje sportom, ima bioskopskih i pozorišnih predstava, tu je blizu i Brestovačko jezero, ni Leskovac nije predaleko. Bojnik nije veliki ali je kao stvoren za bezbedno odrastanje dece, kraj roditelja, baba i dedova, i da u porodičnom domu, naši najdraži budu sa nama.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA