Priprema stočne hrane je jedan od najvažnijih poslova na gazdinstvima koja se bave stočarstvom. Stočarstvo i ratarstvo su u stagnaciji. Žitarice se seju uglavnom za potrebe svog gazdinstva. Sve manje poljoprivrednika se opredeljuje da gaji krupnu stoku, da tovi bikove ili čuva krave. Mi smo razgovaraali sa nekoliko stočara a jedan od njih je i Vladica Jovanović iz sela Kamenica. Vladica je čuvao 12 muznih krava i želeo da poveća broj krava ali nije imao prostora. Odlučio je da proda deo svog krda da bi dopunio ušteđevinu i kupio kuću u selu sa velikim placem i štalom koju može da proširi. Trenutno ima 7 krava, 2 teleta i ždrebe.
Vladica je fakultetski obrazovan poljoprivrednik, apsolvent je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na odseku za stočarstvo i voli posao koji radi. Dok većina smanjuje broj grla stoke zbog nerentabilnosti Vladica planira proširenje svoje proizvodnje i kaže „U stočarstvu nema velike zarade ali ja i moja porodica živimo od toga.“ Da li su Vladica i njegova porodica tako skromni ili znanje stečeno tokom studija pomaže Vladici da bude uspešniji od drugih stočara.
Vladica se stočarstvom bavi na jedan malo savremeniji način od većine poljoprivrednika u ovom našem kraju pa smo zbog toga sa njim razgovarali o proizvodnji stočne hrane za ishranu muznih krava. Prošla su vremena kada se kravama davalo seno sa stoga i jarma, sada svaka krava dobija dozirano količinu i vrstu hrane u zavisnossti u kom je periodu laktcije.
Današnja poljoprivredna proizvodnja ne može da se zamisli bez kvalitetne i jeftine stočne hrane, započinje svoje izlaganje Vladica. Silaža je upravo takva, ekonomična, jeftina, imamo bukvalno zelenu masu doteranu iz njive u dvorište i odlično zadovoljava potrebe krave za kabastom hranom. Kako napraviti kvalitetnu silažu, na šta obratiti pažnju , koje hibride koristiti…
Da li ste znali da postoji i senaža, da pored pravougaonih bala na koje smo već navikli seno može da se balira i u rolo bale, tako zauzima manje prostora, ali i u PVC vreće. Kako da od onog što imate na livadi i njivi pripremite kvalitetnu stočnu hranu za celu godinu čak i onda kad je previše kiše ili predugo traje suša. Na koliko treba seći kukuruz za silažu, šta uraditi kada kukuruz obran u zrnu ima više vlage nego što treba, kako se boriti sa alfatoksinom. Koje su se sorte kukuruza za silažu pokazale najboljim na našem terenu. Kako se sve može spakovati silaža i senaža. Zašto paziti na čistoću točkova mašine sa kojom se radi silaža, kada i koliko dodavati vode, soli i inakulanata, čemu služe inakulanti, šta čuva silažu i senažu od kvarenja. Za mnogo toga što stočar iz svog iskustva zna od Vladice će saznati zašto je to tako a mnogi će nešto i naučiti. Saznaćete između ostalog zašto je najekonomičnije i za životinje najzdravije da budu što više na ispaši da bi bile u ciklusu jedno tele godišnje i 200-220 dana u laktaciji, koje su prednosti kada tele ne odvajate od majke odmah po teljenju što je sada na mnogim farmama čest slučaj, koliko je za tele bolje da sisa mleko ujednačene temperature a ne da pije iz kofe na cuclu, sa druge strane kada tele sisa krave imaju mnogo manje problema sa mastitisom jer spuste svo mleko, i mnogo toga drugog. Visoke temperature utiču na smanjenu mlečnost krava, odgovara im temperatura od -5 do +25 ako je temperatura veća troše energiju na rashlađivanje i daju manje mleka. Dok su do sada krave bile u stajama na malom prostoru, u boksovima, gde bi bile na jednom mestu, tu dobijale hranu, vodu… sada je težnja ka tome da stoka bude slobodna u ograđenom prostoru, da krava sama priđe kad hoće da jede, da jede i pije koliko želi, da legne gde želi, da bude na dnevnoj svetlosti …
Cilj svega ovoga je iz udruženog tuđeg i svog znanja i iskustva naći najbolje rešenje za sebe zato što su meso i mleko dve vrlo bitne namirnice u ljudskoj ishrani a uz to livade na padinama Radan planine su ne samo prave prirodne apoteke već i odličan izvor zdrave stočne hrane na kojoj bi mogla da pasu brojna krda stoke a i okolini samog Bojnika je mnogo neobrađenog zemljišta na kome bi moglo da se proizvodi mnogo toga pa i hrana za stoku.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA