Bojničko selo Mrveš dobija asfalt. Asfaltni put je stigao do škole na ulazu u selo ali kroz selo je put makadamski i sobom nosi sve uobičajene probleme, blato, bare, prašinu… Put je nasipan i popravljan, popunjavane rupe na njemu ali bi se posle nekoliko jačih kiša problemi vraćali.
Ovo selo je, kako meštani rekoše, u nekoliko poslednjih godina dobilo vodu, ulično osvetljenje, kontejnere za smeće i sada se već ovde malo lakše i lepše živi. Pa ipak odavno priželjkuju asfalt da lakše stignu svojim automobilima do kuća a i deca bi ih češće posećivala, rekoše.
Sa Nebojšom Nenadovićem, Predsednikom opštine Bojnik, razgovarali smo o ulaganjima u infrastrukturu i tom prilikom je istakao da je trenutno u toku tender za asfaltiranje ovog puta i da očekuje da za oko 2 nedelje bude izabran izvođač radova. Vrednost ove investicije je 16 miliona. Ministarstvo bez portfelja Novice Tončeva, zaduženo za brigu o selu, obezbeđuje 8 miliona dok preostalih 8 miliona obezbeđuje opština Bojnik. Rok za završetak radova je 60 dana, dužina puta 1600m, širina 4m sa bankinama od pola metra.
Meštane smo pitali šta će njima lično doneti asfalt. Mladenović Stanimir, ponosni deka, reče da će ga sada unuk više posećivati jer će moći i kod deke da vozi svoj bicikl i rolere. Jovana Simonović nam je ispričala da je u staroj obući išla do početka asfalta i kod škole obuvala čiste patike a tu ostavljala stare da ih ponovo obuje kad se vraća kući. Dugo će pamtiti situaciju kada je posle nekoliko kišnih dana krenula za Bojnik i od bare preko cele seoske ulice nije mogla da prođe nikako. Vratila se kući , obukla staru odeću, uzela motiku i sama kopala da bi voda iz bare otišla, put postao prohodan i ona mogla pešice da prođe.
Mrveš je sada, moglo bi se reći, staračko selo, kao i mnoga druga, ali ima tendenciju vraćanja stanovnika po odlasku u penziju nazad na svoja imanja. Od kada su dobili „gradsku“ vodu više penzionera odlučuje da ovde provodi svoje penzionerske dane a kada put bude asfaltiran svoj dolazak najavljuju i drugi. Deca i unuci dolaze da ih obiđu, obnove kuće, posade voće i polako se vraćaju selu.
Tamo gde ima vode i puta selo opstaje a dobar primer je upravo susedno selo Đace u kome smo pre samo godinu dana čuli da mladi ne odlaze iz sela a ima i dece školskog i predškolskog uzrasta.
RADAN PUSTA REKA