U toku su pripremni radovi za asfaltiranje puta-glavne seoske ulice u selu Mrveš. Meštani su više decenija sanjali san da se asfaltira put ka Bojniku. Pre više godina asfalt je stigao do škole na početku sela a , kako nam predsednik MZ reče, u zadnjih par godina u selo je stigla vodovodna mreža sa vodom za piće odličnog kvaliteta, postavljeno je ulično osvetljenje a pre par meseci postavljeni su i kontejneri za smeće pa sada meštani ne prave divlje deponije oko svog sela. Projekat asfaptiranja puta je, kako rekoše, najvažnije ali i finansijski najvrednije što su do sada dobili.
Kako Nebojša Nenadović, Predsednik opštine Bojnik, kaže vrednost ove investicije je 16 miliona. Ministarstvo bez portfelja Novice Tončeva, zaduženo za brigu o selu, obezbeđuje 8 miliona dok preostalih 8 miliona obezbeđuje opština Bojnik. Rok za završetak radova je 60 dana, dužina puta 1600m, širina 4m sa bankinama od pola metra. Radove izvodi firma 5D iz Vranja.
Radove je obišao Nebojša Nenadović, predsednik opštine Bojnik i izrazio zadovoljstvo dinamikom i kvalitetom dosada urađenog ali se angažovao i na rešavanju sitnih problema koji su se u radu pokazali da bi radovi nesmetano tekli dalje. Posle obilaska radova zadržao se u kraćem razgovoru sa meštanima i sa njima razgovarao o trenutno aktuelnim projektima za celu opštinu ali i naglasio da vode računa o ravnomernom razvoju opštine, očuvanju životne sredine, obavestio da su upravo potpisani ugovori o uvođenju ulične rasvete u sela Ivanje, Obražda, Savinac i Zorovac. Nenadovića je dočekala oveća grupa meštana na čelu sa predsednikom mesne zajednice i izrazili svoje zadvoljstvo zbog ostvarenja višedecenijskih želja a koliko su srećni pokazuje i to da su organizovali „dežurstvo“ meštana penzionera koji su slobodni u radno vreme da radnicima koji izvode radove budu na raspolaganju ako se pojavi bilo kakav problem, pokažu gde prolazi crevo za vodu i slično.
Meštane smo pitali šta će njima lično doneti asfalt. Najrečitiji je bio Saša Aleksić, predstavnik mlađe generacije ujedno i predsednik MZ koji je rekao „San mnogih generacija je upravo postao stvarnost“ a nevernim Tomama poručio da „obećanja nisu samo obećanja nego da su tu i da se ostvaruju“.
Mrveš je selo sa oko 40 domaćinstava ima 15-tak mladih, ima dece, škola radi, mladi odustaju od odlaska iz sela i na posao putuju iz Mrveša, izražena je tendencija vraćanja stanovnika po odlasku u penziju nazad na svoja imanja. Od kada su dobili „gradsku“ vodu više penzionera odlučuje da ovde provodi svoje penzionerske dane a kada se završi asfaltiranje puta svoj dolazak najavljuju i drugi. Oni koji su već sada tu tvrde da je lepši život u Mrvešu nego u Beogradu ili Nišu i da nikada neće otići. Branisalav Aleksić kaže da nikada ne bi ni otišao iz Mrveša, a ni mnogi drugi, da je bilo asfgaltiranog puta. Obrađuje svoje imanje i ima izuzetno veliki voćnjak a sa sinom planove za dalji razvoj gazdinstva. Veliko je zadovoljstvo i njegovog komšije Srbe Stojkovića koji se nada da će se njegov sin po odlasku u penziju vratiti u Mrveš ali i Slobodana Mladenovića, čuvara mahale na kraju sela, koji živi sam ali će i njemu život biti lakši a komšije češće dolaziti.
RADAN PUSTA REKA