U toku je berba maline u atarima Bojničkih sela. Kada izgovorimo berba malina pomislimo na Arilje i tamošnje malinjake ali sve više je zasada maline i u Bojničkom kraju. Bili smo na berbi u selu Donje Konjuvce, na malinjaku Bojana Stojanovića, kraj Konjuvačke reke.Ovo je bila 5-ta berba ove godine i očekuju još jednu veliku berbu i 2-3 onakve kao na početku, naravno ako vreme posluži.Trenutno su na polovini sezone i očekuju ukupan prinos oko 3000kg sa ove parcele.
Godina je bila prilično kišovita pa mnogi imaju probleme sa truleži, naš domaćin je uspeo da sačuva rod u svom malinjaku. Ova je godina za Crveno zlato bila nešto lošija, oko 40% je podbacila u odnosu na prethodnu godinu ali je cena dobra pa su naši domaćini zadovoljni.
Malinu predaju hladnjači „Dadap“ u Doljevcu sa kojom sarađuju skoro celu deceniju. Sezona je započela cenom od 200 dinara po kilogramu, a sada je skočila na 210 dinara za kilogram ovog crvenog zlata. Berba je i ovog puta okupila na mobi domaćine, komšije i rođake. Tek kad zajedno ne mogu da oberu sve traže i dodatne radnike. Cena radnog sata dobrog berača je kao kilogram ovog voća ali su ovi berači izabrali da budu plaćeni u medu, jer naš domaćin je uspešan pčelar i ove godine je izvrcao podosta meda.
Bojan Stojanović je mladi poljoprivrednik. Ostao je da živi na svom porodičnom imanju, u selu Donje Konjuvce. Trenutno radi u fabrici, a poljoprivredom se bavi posle radnog vremena i vikendom. Žitarice i povrće gaji koliko za svoje potrebe. Posvetio se uzgoju voća i srodnom pčelarstvu. Pored konja ima junicu, dvadesetak ovaca, svinju i kokoši koliko za potrebe porodice. Nažalost Bojanu Stojanoviću niko nije dao krila da leti. Vredni domaćin, umesto traktora, koristi konja i zapražna kola. Sve što mora da se uradi na njivama traktorom i priključnim mašinama mora da plati ili mnogo češće da odradi. Prijatelji njemu pokose i pokupe seno mašinama, a on pomaže njima kad im je potreban još jedan par ruku.
Na selu to dobro znaju, mnogo je poslova koje jedan čovek ne može sam da uradi koliko god mašina imao. Na selu čovek može sam da živi ali ne može sam da radi. Ovaj mladi čovek je primer onog što opština podstiče, živi na selu, u svojoj kući, zapošljen je i bavi se pored toga i poljoprivredom i tako dopunjava svoj kućni budžet, njegovo imanje ne zarasta u korov i njegovo selo ne ostaje prazno.
Poljoprivrednici Bojničkog kraja se sve više okreću voćarstvu. Opština daje subvencije i pomaže razvoj ove grane poljoprivrede jer ovo podneblje i ovi tereni su kao stvoreni za voće. Niklo je mnogo zasada jagodičastog voća.
Naš domaćin, Bojan Stojanović, ima 12 ari pod malinom i istu površinu pod kupinom, takođe gaji i jagodu. Kraj malinjaka je zasad lešnika, a tu negde su i šljive ali i višnje i vinograd. U pripremi je rasad za još jednu parcelu pod jagodom. Na ovoj će parceli jagoda biti sađena na foliju. Deo će posaditi rasadom koji, sami pripremaju, a za ono što nedostaje potrudiće se da dobiju subvencije i posade sertifikovan sadni materijal, jagodu Zengu. Ovakvi zasadi, u ovom i susednim selima, niču zahvaljujući tome što postoji mogućnost zalivanja sistemom kap po kap. Takav sistem koristi i naš domaćin za zalivanje maline ali i kupine, a ugradiće ga i u novi zasad jagode.
RADAN PUSTA REKA