Selo Donje Vranovce se nalazi u opštini Lebane, u kotlini kroz koju protiče reka Jablanica. Od Lebana je udaljeno 11km, od Bošnjaca 3km a od Leskovca 15km i pripada Jablaničkom okrugu.
Jedno je od manjih Lebanskih sela, po popisu iz 2011. godine ima 273 punoletna stanovnika i skoro 30 mlađih od 19 godina u 80 domaćinstava.
Stanovništvo se, po rečima meštana, skoro svo bavi poljoprivredom i to plasteničkom proizvodnjom. Od ukupne proizvodnje pod plastencima više od 80% je proizvodnja paradajza. Osnovno zanimanje i jedini izvor prihoda u domaćinstvu je upravo gajenje paradajza i drugog povrća pod plastenicima za 95% od ukupnog broja proizvođača.
Donje Vranovce je kao i susedna sela okruženo pravim gradovima od plastenika, sa prilazima i ulicama, putevima i puteljcima koji vode do svakog plastenika.
U selu trenutno po rečima meštana ima oko 30 mladih 15-25 godina, dete se rodilo pre 3 dana, svadba bila pre nekoliko meseci…
U selu pored otkupne stanice i prodavnice postoji i škola gde deca idu do 4 razreda. Od 5-8 razreda se školuju u Bošnjacu a srednju školu sada skoro svi završavaju u Lebanu. Osnovci imaju organizovan i besplatan prevoz do osnovne škole u Bošnjacu a za srednjoškolce je takođe besplatan prevoz do Lebana pa se većina zato i upisuje u neku od Lebanskih srednjih škola.
U selu nema autobusa, ambulante, apoteke, pošte i sličnog pa su za te svoje potrebe usmereni na 3km udaljeno Bošnjace.
Donje Vranovce pripada grupi sela koja zajedno posade 4 miliona korena paradajza svake godine. Najveći su proizvođači ali i izvoznici ovog povrća u Srbiji pa nas zato i ne čudi da o čemu god da se povede razgovor završava se razgovorom o proizvodnji, ceni i plasmanu paradajza.
Ovo selo je pre oko 15 godina dobilo prvu asfaltiranu ulicu, pre 4-5 godina je asfaltirana još jedna.
Jedina veza sa svetom i način da transportuju svoje proizvode su pristupni put od Bošnjaca i most preko reke Jablanice. Put je sa mnogo zakrpa a za most kažu da je u takvom stanju da je rizičan prolazak teških kamiona i šlapera koji svakodnevno odvoze paradajz na Srpsko i inostrano tržište.
Sa velikim zadovoljstvom ističu da će zahvaljujići razumevanju lokalne samouprave ovaj most i put biti rekonstruisani vrlo skoro, nadaju se već ovog leta. Da bi imali izlaz na regionalni put Lebane-Leskovac i mogli da transportuju svoje proizuvode biće revitalizovan lokalni put koji ih spaja sa susednim selima Malo Vojlovce i Cekavica na čijem je pristupnom putu najbliži most preko Jablanice.
U ovom selu meštanima je najvažnija proizvodnja paradajza, kada počnu priču o selu ili svom domaćinstvu uvek počenu pričom o paradajzu. Selo ima uličnu rasvetu i kanalizaciju ali vodovodne mreže nema. Vodu za piće koriste iz sopstvenih bunara i privatnih vodovoda, kako ko ima, ali važnije od vodovoda sa vodom za piće za njih su elektrifikacija polja i atarski putevi. Jednoglasno ističu da bi im elektrifikacija pojeftinila proizvodnju ali je učinila i fizički manje zahtevnom. Mnogo bi im značilo da na pritisak dugmeta počnu i završe zalivanje, da ne transportuju benzinske motorne pumpe do plastenika udaljenih od kuća i po nekoliko kilometara i to blatnjavim atarskim putevima. Bez elektrifikacije polja ne može se ni razmišljati o modernizaciji proizvodnje, kompjuterizovanom praćenju prihrane i zaštite o čemu mnogi mogu sada samo da sanjaju a sanacija atarskih puteva je nasušna potreba jer do plastenika moraju traktorima i drugim prevoznim sredstvima i leti i zimi, po kiši i blatu kao i po lepom vremenu.
Više od svega bi voleli zagarantovanu cenu proizvoda o kojoj baš svi sanjaju a ukoliko bi se u njihovoj okolini otvorio neki pogon za preradu paradajza lako bi prilagodili sorte paradajza i asortiman u skladu sa potrebama prerađivača.
Mladi se od malih nogu uključuju u porodični posao, tokom školovanja i fakulteta, a po završetku školovanja se skoro svi vraćaju na svoja porodična gazdinstva.
Ovde žive i po 4 generacije u zajednici i kako rekoše ovde su najbolje svekrve jer su svojim snajama uvek prava podrška, kao da su majke. Mladi se žene i udaju sa 24-25 godina, imaju dvoje dece a mnogi i troje. Uglavnom ostaju na porodičnom domaćinstvu gde rade sa roditeljima, ali kako rekoše imaju i vremena i para i za druženje, odmor, dobar auto i dobar provod.
Za starije najbolji provod je upravo na Paradajz festu gde se druže, upoznaju druge proizvođače ali i otkupljivače, uspostavljaju kontakte i tako lakše plasiraju svoje proizvode.
Članak je urađen u okviru projekta “Oživljavanje sela u opštini Lebane“ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
RADAN PUSTA REKA