Mihajlo Zećirović iz Bojnika sa 15 godina pobedio je na 63. Dragačevskom Saboru u Guči. Svira od svoje 7 godine u orkestru koji vodi njegov otac Isidor. Ove godine je prvi put nastupio na glavnoj sceni takmičeći se sa svojim orkestrom za titulu najboljeg u konkurenciji 16 finalista, trubačkih orkestara iz cele Srbije.
Ove godine iz Guče u Bojnik su stigle 3 nagrade, Mihajlo je proglašen za najboljeg trubača, Manuelu Ametoviću je pripala Druga truba Dragačeva a najbolji basista je Nikola Sejdić iz orkestra Isidora Zećirovića.
Bojnik ima čime da se ponosi. Od tri ovogodišnja dobitnika nagrada iz Bojnika dvojica su mladići od 15 i 17 godina. Pred njima je još mnogo nastupa i takmičenja, mnogo pobeda i uspešna karijera muzičara. Mihajlo je veoma mlad napravio prvi korak, osvojio trubu u Guči, i nagoveštava da će jednog dana biti kralj trube baš kao Fejat.
Mihajlo kaže da se za nastup u Guči spremao vežbajući dan i noć još od prošlog sabora. Biti najbolji u Guči i osvojiti trubu je ostvarenje njegovog dečačkog sna. Na početku nastupa imao je malu tremu ali je uz podršku oca Isidora i muzičara iz orkestra zablistao i pokazao šta zna. Dao je gas, gas, gas i svojom trubom oduvao konkurenciju.
Otac Isidor, vođa orkestra, sa ponosom govori da nije ni pomišljao na ovako nešto ali kada su posle savladane treme krenuli da sviraju punom snagom i iz srca znao je da će osvojiti neku nagradu ali nije ni pomišljao da će Mihajlo postati najbolji trubač Guče.
Pobednike Guče dočekao je Dejan Stojanović, zamenik predsednika opštine Bojnik, čestitao im je na postignutom uspehu i sa ponosom govorio da su upravo trubači brend Bojnika, skoro da nema godine da u Bojnik ne stigne neka od bitnijih nagrada iz Guče, a trubači su ambasadori kulture Bojnika. Istakao je da se danas Srbija ponosi Novakom a Bojnik Mihajlom, Manuelom i Nikolom.
Bojnik je kolevka trube u Srbiji. Ovde je svoj život proživeo Fejat, kralj trube, gospodin sa trubom u belom odelu. Ostavio je svoj trag na svetskoj muzičkoj sceni, ostavio je potomke, izuzetne muzičare koji sada oduševljavaju ljubitelje ovog zvuka ali je svoj trag ostavio i među drugim talentovanim Bojničkim muzičarima kojima je pomagao i koje je podržavao i savetovao.
Kada je Isidor dobio svoju prvu trubu poklonio mu je pisak i dao dodatni podsticaj da još više svira i postane vrstan trubač. Prvo što su Isidor i njegovi muzičari poželeli po dolasku u Bojnik bilo je da ispred doma Sejdića sviraju jednu pesmu i time odaju počast ovom velikanu koga izuzetno poštuju.
Da je Nebojša isti kao njegov deda Fejat pokazao je uzvrativši na ovaj dirljivi gest trubom. Nebojša i Viktor Sejdić su se pridružili Mihajlu, Isidoru i njihovom orkestru i zajednički odsvirali „Sviraj, sviraj Fejate“ iliti Fejatovu dirladu.
U dvorištu ispred Fejatove kuće sviralo se kao na najzahtevnijoj svetskoj sceni, ovde nije bilo falš nota, ovde se sviralo iz duše, ovde su svirali najbolji za najvećeg, za velikana, za kralja trube, za Fejata kao da ih sluša i da će ih strogo prekoriti za sve što je manje od savršenstva.
#guča #sabor #truba #pobednik #mihajlo #zećirović #guča #sabor #truba #pobednik #mihajlo #zećirović
RADAN PUSTA REKA