Padine na istočnoj strani Radan planine zablistaju već pod prvim jutarnjim zracima sunca. Klima je ovde blaga i ima dosta voćnjaka pa i po neki vinograd. Ovde vinogradarstvo nije razvijeno a klima i zemljište su pogodni pa je poznati Rubin ovde podigao jedan svoj vinograd. Tu smo pronašli i jedini veliki vinograd u privatnom posedu u Bojničkom ataru, vinograd Kazimira Mihajlovića u selu Mijajlica.
Kazimir je po odlasku u penziju, kad je mogao da bira gde će živeti, izabrao svoje rodno selo Mijajlicu. Tu je na parceli kraj kuće na mestu idealnom za vinovu lozu podigo svoj vinogrd. Vinograd je površine oko jednog hektara i zasađen je sa tri osnovne sorte grožđa, Prokupac, Vranac i Plovdina, a ima i nešto malo, koliko za jelo, stonih sorti. Nalazi se na mestu gde zadnji zraci sunca zađu. Vinovu lozu gaji poštujući principe organske proizvodnje za šta ima punu podršku svoje porodice.
Oko vinograda i vina ima posla 365 dana u godini, kaže Kazimir a njegova supruga Gordana dodaje Vino je gospodin oko njega se mora raditi. Njih dvoje oko svog vinograda rade sa mnogo ljubavi i svake godine imaju vino izuzetnog, vrhunskog kvaliteta. Vino je svake godine jako i pitko, rumeno i nikad isto, svake je godina drugačije pa ovde kad poželite vino birate godinu berbe kao u poznatim svetskim vinarijama i restoranima. Ovde nema industrijske proizvodnje ni magičnih dodataka koji vinu svake godine daju isti kvalitet.
Sad je jesen i kraj sezone u vinogradu, vreme je berbe grožđa. Ova godina je bila sušna, tri meseca bez kiše, u grožđu je mnogo šećera. Pred samu berbu pala je jedna lepa kišica koja je baš prijala grožđu.
Dan je kao stvoren za berbu, sunčan i prohladan, pa će vino biti bistro, pitko i jako. U vinogradu su se okupili berači. Mnogi su tu godinu za godinom, berbu za berbom, zbog grožđa, berbe, berača, pesme, šale i druženja na kraju berbe. Berba je vrhunac dešavanja tokom godine i završava se veseljem.
Nekada su se na berbu okupljali rođaci, prijatelji i komšije, a sada su tu sve češće plaćeni berači. Konja je zamenio traktor ali gazdarica i sada ujutru cvećem okiti kola kojima se dovozi grožđe a cvet zadene i u svoju kosu. Kad se grožđe doveze iz vinograda mulja se električnom muljačom koja automatski odvaja peteljke, možda je ipak bolje kao nekad kada su se za ovaj posao birale najlepše devojke da bosonoge gaze po grožđu i tako ga muljaju. Veliki posao je završen. Gazdama sada ostaje da brinu o vinu , da ga pretaču i čuvaju, po potrebi flaširaju, i dopune svoju kolekciju ovogodišnjom berbom.
Najviše je u ovom vinogradu ubrano tona grožđa, sada je stariji i godina nije ista, ali ubrano je oko 4000kg grožđa a u pojedinim grozdovima na merenju je bilo i do 28% šećera što obećava jako vino. Vinograd je kako Kazimir kaže jedna njegova velika avantura, zahteva mnogo rada preko cele godine, oko vingrada, bačvi, vina, ali je i jedno veliko zadovoljstvo pa ćemo ostaviti domaćine da na kraju dana uživaju u čašici rumenog vina iz njihovog podruma.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA