Cekavica je malo selo sa svega 471 stanovnikom po popisu iz 2011.godine, na pola puta između Lebana i Leskovca na desnoj obali reke Jablanice. Pripada opštini Lebane u Jablaničkom okrugu od koje je udaljeno 10km a do Leskovca je samo 12km. Ima 119 domaćinstava i skoro sva domaćinstva se bave poljoprivredom. Proizvode povrće pod plastenicima, ili kako to oni kažu u barakama. Glavni proizvod je paradajz. Ove godine je u Lebanu prvi put organizovan Paradajz fest. Na otvaranju festa predstavili su Cekavicu i susedna sela kao najveće proizvođače paradajza u celoj Srbiji a mi bi smo dodali da je kraj Cekavice pravi grad plastenika.
Cekavica se graniči sa selom Malo Vojlovce . Toliko su zbijeni kuća uz kuću da jedna strana ulice pripada jednom a druga strana ulice drugom selu. Meštani iz manjeg sela , Malog Vojlovca, kad se predstavljaju obično kažu da su iz Cekavice i Malog Vojlovca. Sa druge strane je selo Togočevce a preko Jablanice Bošnjace. Od Bošnjaca su udaljeni kilometar ili 10-15 minuta hoda.
Selo Cekavica je selo iz kog mladi ne odlaze. Razgovarali smo sa meštanima i saznali od Novice Kocića Šace da je oko 60% stanovništva mlađe od 30 godina. Mladi ostaju na selu, devojke rado dolaze za mladiće iz ovog sela a devojke odavde ostaju tu ili se udaju u neko od susednih sela. Godišnje bude i do 20 svadbi. Gde ima mladih bračnih parova ima i dece a ovde se sve češće odlučuju za 2 i 3 dete i to u vreme kad se druga mesta bore sa odlivom stanovništva i belom kugom. Mladi parovi ostaju da žive tu u Cekavici i posvećuju se radu u plastenicima i proizvodnji paradajza. Kako rekoše sada u Cekavici postoji vrtić a tu su i baba i deda da pripaze unuke. U selu postoji i predškolsko i osnovna škola u koju deca idu do 4 razreda a od 5 su u školi u Bošnjacu. Za zabavu dece pored školskog dvorišta sa sportskim terenom tu je i prostor sa dečjim mobilijarom i jednim košem u sentru kraj nekadašnjeg seoskog Doma kulture. Ovde se , u toplim letnjim popodnevima, okupe mame i tate sa decom zbog druženja i igre.
Pored škole u selu postoje 2 dobro snabdevene prodavnice, jedna poljoprivredna apoteka i odnedavno kafana. Ambulanta i pošta su u Bošnjacu a tamo je i crkva posvećena Sv.Petki.
Kroz Cekavicu prolazi asfaltni put koji povezuje sela Bošnjace i Togočevce dok su seoske ulice neasfaltirane. Put je prometan i njime prolaze lepi novi automobili, traktori, ali i kombi vozila, kamioni pa i šleperi puni paradajza i drugog sezonskog povrća. U selu je veliki broj lepih kuća, prostranih dvospratnica, sa uređenim dvorištima ali ima i lepo doteranih starijih prizemnih kuća pa često imate osećaj kao da ste u nekom predgrađu.
Cekavica je , kako smo čuli, među prvima dobila asfalt i kanalizacionu mrežu. Pre 15-20 godina selo je počelo da se menja. U to vreme u selu je bilo 250 krava i tek po koji plastenik a sada ima samo 5 krava i ceo grad od plastenika. Kraj plastenika pobadaju cevi i sa dubine od 4-5 metara vuku vodu benzinskim pumpama za zalivanje. Nadaju se elektrifikaciji polja koja bi im omogućila da zalivaju pumpama na struju što bi bilo mnogo jeftinije nego benzinskim kao sada.
Od stotinak domaćinstava dvadesetak su veliki proizvođači, samo nekoliko nema plastenike a ostali imaju prosečno 10 baraka-plastenika. Iz drugih sela svakodnevno dolazi 40-60 radnika koji od tih dnevnica izdržavaju svoje porodice, pa bi smo mogli reći i da je Cekavica fabrika na otvorenom.
Posao pod plastenicima je naporan ali, kako Nebojša Miljković reče, može da se zaradi, nema za luksuzan odmor ali može da se kupi traktor, neka priključna mašina ili nova kola. Mladi ostaju zato što od plastenika imaju bolju zaradu nego u gradu što i sami u razgovoru kažu.
Pitali smo šta je to što meštanima Cekavice treba a odgovoriše kao proizvođačima siguran plasman robe i elektrifikacija polja zbog smanjenja troškova proizvodnje a kao meštanima asfalt i rešavanje problema sa strujom, sada svi koriste agregate zbog čestih isključenja . Obradovali bi se i ponovnom otvaranju Doma kulture ili nekog drugog mesta za druženje i nekoj sportskoj ili kulturnoj manifestaciji u njihovom selu.
Razgovarali smo i sa mladima, Sanjom Stamenković koja ima 21 godinu i upoznala nas je sa tim kako živi njena generacija u Cekavici. Tanja Spasić je diplomirani sociolog, odrasla u Cekavici a sada živi u Leskovcu pa nam je približila svoje stavove o prednostima životra u Cekavici i važnosti socijalizacije dece ne samo u vrtiću sa vršnjacima već i u porodici kao osnovnoj ćeliji društva sa roditeljima i babom i dedom. Pridružio nam se i Ivica Stojiljković koji je fakultetske dane proveo u Nišu a sada mu je draži mirniji život u selu. Istakao je da je veoma lepo što se u centru sela okupe mladi roditelji sa malom decom u topla letnja popodneva ali bi bilo dobro kad bi postojale neke igranke,sportske ili kulturne manifestacije, druženje i takmičenje sa drugim selima ili neka slična organizovana aktivnost.
Cekavica je staro srpsko selo, nastalo pre dolaska Turaka. Selo se pominje u turskom tefteru 1516. godine, jasno govori da je selo nastalo u doba srpske srednjovekovne države. Ovo selo ima dugu istoriju ali pred njim je i lepa budućnost.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ SELO MOJE KRAJ LEBANA “ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA