Silaža je kvalitetna hrana za krave, ovce i druge preživare. Kad imate silažu na farmi kao da imate ušteđevinu u banci a kad ovce nahranite silažom na farmi zavlada tišina. Stoka je dugo sita, miruje i preživa, reči su jednog farmera sa višegodišnjim iskustvom u pripremi i korišćenju silaže kao stočne hrane.
O svom iskustvu u ishrani ovaca silažom, pripremi silaže, najčešćim greškama u pripremi, ali i na šta treba obratiti pažnju da bi dobro pripremili silažu razgovaramo sa Zvonkom Kocićem, vlasnikom farme ovaca u selu Orane kod Bojnika. Zamolili smo ga da nam prikaže svoj način rada.
U pripremi silaže ima veliko iskustvo jer to radi već celu deceniju. Učio je od kolega i trudio se da nešto sazna od svih kod kojih bi video dobru silažu. Prvi put mu je u pripremi silaže pomogao prijatelj, vrhunski proizvođač bikova iz okoline Ćuprije. Došao je sa svojom mašinom, silo kombajnom, i tu na farmi pripremio silažu objašnjavajući svaki korak pripreme i skladištenja na foliji na dvorištu, bez kopanja jama i bez silo trenčeva.
Silo masa, mleveni kukuruz, se donosi sa njive, rastura i gazi traktorom, ako je moguće i uzduž i popreko. Ako nije moguće gaziti popreko ivice silo mase se vraćaju na sredinu da ih traktor gazi i silaža se začešljava. Tako se ponavlja sloj po sloj, prikolica, po prikolica, dok se ne skine cela parcela. Kada se završi sa donošenjem kukuruzne silo mase folije se vraćaju, prihvate donji delovi najlona trakom i zalepi i spakuje. Preko toga se postavlja poklopac od tanke podfolije i debele folije koja je sa donje strane tamno zelena a sa gornje bela. Bitno je pri tom paziti da ne ostanu mehurovi vazduha već da se silaža praktično vakumira kao i da se preko folije postave tegovi , stare gume ili vreće sa peskom i to u obliku prstenova.
Savete oko pripreme silaže Zvonko je dobijao i od Bore Dinića, doktora nauka poreklom iz ovih krajeva zaposlenog na institutu za krmno bilje u Kruševcu, od kog je naučio kada se i zašto baca so na silažu a kada to nije potrebno kao i kada se i zašto dodaju inakulanti i čemu služe.
U pratećem videu ovaj iskusni poljoprivrednik daje praktične savete kako na primer znati da li je potrebno silaži dodati vodu po tome koliko se brzo vraća ugažena masa ali i da je tada obavezno dodavanje soli. Naglašava i da je bitno da silaža bude sitno samlevena jer stoka pojede sitno a ostavi krupne parčiće i imate rastur.
Dobro spakovana , ugažena i zatvorena silaža, neotvarana 4-5 nedelja može dugo da traje da se ne kvari. Kako Zvonko navodi, dešavalo se da ljudi nađu u dobrom stanju silažu i posle 6-7 godina. Silaža je po njegovom mišljenju zahvalna za ishranu stoke jer je veoma izdašna. Kada svoje ovce nahrani silažom na farmi su mir i tišina kao da stoke nema, ovce spavaju i miruju.
Na sličan način, vakumiranjem bala, može se pripremiti i senaža. Situacija kada je treba pripremati je na primer kada je livada pokošena a nema vremena da se seno potpuno osuši, za senažu treba samo 30% i već je spremna za pakovanje i skladištenje a njiva slobodna za drugi otkos ili usev. Zvonko Kocić navodi primer ako imate detelinu, ovas , bilo šta što ste planirali da kosite a ne možete da napravite normalnu balu pravite senažu. Jedan dan se kosi, drugi skuplja a treći balira i bežite od kiše. Posao uradite za 3 dana umesto za 7,8 ili 10 dana i uz to ste pripremili hranu ekstra kvaliteta. Prednost je i to što je za baliranje potrebno manje mašina i ljudi nego za pripremu silaže. Jedna od njegovih preporuka je i jesenja setva zbog promene klime, tako ste po njegovom mišljenju sigurni da ćete sledeće godine bar nešto imati ali i da se mora pažljivo birati hibrid koji će se sejati. Ističe svoje dobro iskustvo sa hibridima Zemun polje jer kako kaže nije sveu tome da kukuruz bude visok tri metra već je bitan i sastav biljke, na primer kukuruz Zemun polje 735 je kad se skuva slađi od kukuruza šećerca. Ističe i Mikado KVS koji ima pored ostalih i prednost da kada se započne parcela ostanu listovi zeleni ne požute kao većina drugih hibrida.
U svakoj proiuzvodnji pa i stočarstvu veoma je bitno smanjiti gubitke i skratiti proces proizvodnje. Pripremom silaže dobija se hrana izuzetno viskog kvaliteta za kraće vreme a može se dugo čuvati bez kvarenja. Stoka voli da je jede i ako je uz to sitno samlevena ne ostaju krupni komadi već stoka sve pojede i nema rasturanja a na istoj njivi može se posejati još jedan usev u istoj sezoni.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA