Grgurovce je selo koje opstaje. Nalazi se na reci Šumanki u hladovini strmih, šumovitih brda između kojih vrluda ova bistra, planinska rečica. Kad dođete ovde doživećete svu lepotu i surovost prirode kao ste od Lebana udaljeni večnost a ne samo desetak kilometara.
Po popisu iz 2011. Ggodine selo je imalo 331 stanovnika u 126 domaćinstava. Selo je brdsko-planinskog tipa i od Lebana je udaljeno dvanaest kilometara. Svoje mahale je smestilo kraj reke Šumanke. Levom obalom reke ide asfaltni put. U selu postoji četvororazredna osnovna škola, tri prodavnice i otkupna stanica dok za sve ostalo idu u Lebane. Tu je i minibus koji ide tri puta dnevno.
Uzvodno od sela na mestu zvanom Ključ nalazi se brana, akumulaciono jezero i taložnici za snabdevanje vodom opštine Lebane dok je fabrika za prečišćavanje vode u samom Grgurovcu. Od fabrike vode pa nizvodno ka Lebanu domaćinstva dobijaju vodu iz ovog vodovoda za piće ali i za navodnjavanje. U ovom delu Grgurovca, u prelepoj prirodi živi se lepo i lako, rekoše meštani, ali na žalost nije tako u celom selu. Meštani se bave voćarstvom, najviše malinom, kupinom i šljivom ali ima i plastenika. U Grgurovcu je nekoliko kooperanata Radanske Ruže koji na ovom čistom području gaje organsko povrće pod plastenicima. Od centra sela uzvodno kraj asfaltnog puta je nekoliko mahala, imaju put ali sa vodom je druga priča. Najčešće je ima dovoljno za kućne potrebe ali ne i za zalivanje bašta, maline i kupine od čije se proizvodnje ovde živi.
Tu kraj asfaltnog puta je i jedna od prodavnica ali i magacin ćumura. Upoznali smo mladog preduzetnika Nikolu Đorđevića koji ćumur proizvodi, prodaje u zemlji ali i izvozi. Ima nekoliko ćumurana a jedna od njih je na par desetina metara udaljenosti, preko reke Šumanke, na imanju pored kuće u kojoj su živeli do pre 12-13 godina. Da bi prebacili ćumur od ćumurane do magacina traktorom gaze kroz vodu od jedne do druge obale reke.
Nikola je mlad čovek koji je odlučio da ostane da živi u svom selu, oženjen je i ima dva deteta koja će uskoro u predškolsko i školu. U selu postoji osnovna škola ali nema predškolsku grupu pa će dete morati da vode u susedno selo.
Ovom mladom ali uspešnom preduzetniku i domaćinu ali i drugima problem predstavlja širina puta. Asfalt je širine svega 5 metara i ima dosta oštrih krivina, dva automobila se lako mimoiđu ali šleper i veliki kamion sa duplom prikolicom pun trupaca sa planine su sasvim druga priča. Prevoznici ih zbog toga izbegavaju ili naplaćuju skuplje dolazak po ćumur, malinu, kupinu… Ovde se mnogo radi ali može da se zaradi za jedan sasvim običan život.
Sasvim je druga priča meštana koji žive u mahalama sa desne obale Šumanke, suprotno od obale kojom ide asfaltni put. Neke su kuće tu na par stotina metara od obale Šumanke ali kao da su preko granice, reka deli selo na dva dela. Onaj deo na desnoj obali nema dobrog puta, mostovi su daleko i samo ih je dva. Meštani prave uzane, pešačke mostiće, svako za sebe i kako ko ume i može. Tako prelaze pešaci pa i deca koja odlaze u školu. Ove romantične ali nebezbedne mostove nabujala Šumanka odnese ili odbaci na obalu a meštani ih ponovo postavljaju jer to je jedini način da stignu do svojih kuća.
Kratak zimski dan nije bio dovoljno dug da ih obiđemo ali rekoše da u svakom zaseoku ima dece. Kad krenu u školku roditelji ih vode do reke da bi im pomogli da bezbedno pređu i ne upadnu u ledenu vodu. Mostići su romantični ali zimi zalede i veoma su klizavi. Ne može se uvek reka preći ni traktorom, jer je to brza, bujična rečica koja zna da ponese i traktor što život sa te strane reke čini teškim. U Grgurovcu je baš zato, rekoše, oko 20 porodica koje prezime u gradu ali su tu od proleća do jeseni, bave se poljoprivredom i to voćarstvom. Ima i penzionerskih porodica povratnika u selo koji tu u prelepoj prirodi provode svoje penzionerske dane.
Upoznali smo nekoliko meštana i videli mali deo Grgurovca, samo onaj na levoj obali Šumanke, ali dovoljno da shvatimo zašto vole da žive baš tu i poželimo da se vratimo i vidimo kako žive u usamljenim mahalama podalje od asfalta ili se družimo pored crkve kad se okupe na seoskoj slavi.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ SELO MOJE KRAJ LEBANA “ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA