Plasman i prodaja proizvoda predstavlja kraj jednog proizvodnog ciklusa. Tako je i u poljoprivredi, seljak radi tokom cele godine, sadi, seje, okopava,đubri, tretira zaštitnim sredstvima,navodnjava,bere. Kad se oberu jagode, maline ili kupine,kad se utove svinje, jagnjad i bikovi dostignu težinu za klanje, treba prodati. Kakva će zarada biti zavisi od ponude i potražnje, kako će ko plasirati svoju robu, kakve će ugovore sklopiti…
Voćari najveći deo svoje proizvodnje uglavnom predaju hladnjačama sa kojima sklope ugovor početkom sezone. Jedan manji deo proizvodnje stigne na pijačne tezge. Mnogi proizvođači povrća svoju robu prodaju upravo na pijaci. O plasmanu robe na pijaci razgovarali smo sa predsednicom udruženja pijačnih prodavaca, Dušicom Ademovski . Upoznala nas je sa situacijom kakva je trenutno. Kaže da su pijačni prodavci poljoprivredni proizvođači ali i trgovci. Na svakoj tezgi je izbor proizvoda veliki, to jedan proizvođač, tvrdi, ne može sve da proizvede zato proizvodi 2-3 proizvoda, a ostale kupuje na kvantašu ili od kolege sa susedne tezge da bi upotpunio svoju ponudu. Kad sabere svoje dnevne troškov, gorivo da doveze robu na pijacu, zakup tezge, doručak, a uz to nema garanciju da će robu prodati, često odluči da ipak proizvode da na otkup.
Proizvođač mora, da bi mu se proizvodnja isplatila, da kad proda ono što je tokom godine proizveo, pokrije sve troškove proizvodnje, da plati poreze i doprinose za svih 12 meseci i da mu ostane makar minimalac za život. Da je motika laka svi bi je držali je njen način da kaže da je posao na poljoprivredi naporan, a zarada zavisi od mnogo faktora. U drugačijoj su situaciji oni kojima je poljoprivreda dopunsko zanimanje, oni ne moraju da uplaćaju 10-15 hiljada mesečno da bi imali penzijsko i zdravstveno osiguranje. Više puta je ponovila stav da se poljoprivrednom proizvođaču proizvodnja ne isplati ako je cena povrća ili voća, kada ga prodaje, ispod 1 evra i da bi država trebala da obezbedi minimalnu cenu za proizvod.
Cena kupine, u trenutku kada smo razgovarali, je bila dobra, 300 dinara kilogram ali je to, kako Dušica kaže, jednom u 6 godina. Kada je cena dobra mnogi posade, za 2-3 godine tržište bude zasićeno i cena padne na 50-80 dinara, onda mnogi poljoprivrednici iskrče zasade, ponuda se narednih godina smanji i cena skoči i tako u krug.
Dotakli smo i temu poljoprivrednih penzija. Dušica kaže da su tako male da poljoprivrednici često ne mogu sebi ni lekove da priušte. Istakla je da mnogi govore da seljaci imaju sir,mleko,jaja i da im ne treba velika penzija ali ona kaže da bi se imalo sir,mleko i jaja treba proizvesti hranu za stoku i brinuti o životinjama, a to stari ljudi od 72 godine i više nisu u stanju. Oni nemaju zato što ne mogu da rade i proizvode, često žive teško oslanjajući se na pomoć mlađih koji ni sami nemaju dovoljno za sebe, svoju decu i svoje roditelje.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ FABRIKE NA OTVORENOM “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA