Odakle si devojano mlada? Poznaje se po jeleku i opancima, kaže pesma. Svaki kraj pa i svako selo imaju nešto karakteristično u vezovima na jeleku, kecelji i suknji, negde se nosi vezena marama a na košulji su čipkani rukavi.
Dugogodišnji koreograf i umetnički direktor K.U.D. „Belac“ iz Pridvorice kod Bojnika , Tomislav Marković, predstavlja narodnu nošnju karakterističnu za Pustorečki kraj, koja kao i narod ovdašnji vuče korene iz Crne Trave i tamošnje nošnje.
Narodna nošnja se nekada ukrašavala najlepšim motivima iz okoline, najlepši cvetovi su preslikavani na maramu, kecelju,košulju ili suknju vutarku. Rukavi na košulji su bili od rukom rađene čipke u nekim krajevima izuzetno široki, marama je bila bela i sa vezom na jednom od uglova. Trouglastog ili kvadratnog oblika pa bi u tom slučaju bila savijana u trougao. Ugao na kome je vez je bio slobodan pozadi. Kecelja je odslikavala devojačku dušu i maštu, na njoj su često bili buketi najlepšeg cveća. Suknja je bila po rubu ukrašena izvezenim cvetovima čiji se motiv periodično ponavljao. Jelek se najčešće kupovao i bio je izvezen srmom, koncem srebrne i/ili zlatne boje i sjaja. Bio je ukras ali je imao i praktičnu funkciju. Na nogama su vezene čarape i opanci.
RADAN PUSTA REKA