Povodom Dana Državnosti Republike Srbije, Sretenja, Filozofski Fakultet Univerziteta u Nišu u saradnji sa ustanovama kulture u 14 opština na Jugu Srbije organizovao je ciklus predavanja sa temom „Ideja Srske državnosti“. Jedno od predavanja je održano u Domu kulture u Bojniku. Dok su posetioci ulazili u salu emitovana je pesma „Ne damo svetinje“, kojom se pruža podrška Srpskom narodu u Crnoj Gori i Mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj.
Predavanje je započeto izvođenjem himne i patriotskom pesmom „Crven cvete“ koju je izvela mlada nada Bojnika, Danica Bejatović. Prisutnima se zatim obratio Dejan Stojanović, Predsednik Skupštine opštine Bojnik i dao uvodnu reč. Zahvalio se prisutnima na iskazanoj spremnosti da prisustvuju jednom ovakvom predavanju koje je uvek aktuelno i uvek važno pogotovu u teškim vremenima kada je teško živeti i očuvati naše Srpstvo. Predavanje je održao Docent dr Dejan Antić sa Filozofskog Fakulteta Univerziteta u Nišu.
U okviru predavanja govorilo se o prvim potezima Srpskih Ustanika 1804.godine da konstituišu Ustaničku državu, o prvom, drugom i trećem hatišerifu, o proširenju ustaničke teritorije, o Prvom Srpskom Ustavu jednom od najmodernijih u tadašnjoj Evropi. Takođe je bilo reči i o osamostaljivanju Autonomne Srpske kneževine u okviru Osmanskog carstva, preko Srpsko-Turskih ratova, Prvog i Drugog, Berlinskog kongresa na kome je Srbiji priznata nezavisnost od strane Velikih sila, o oslobodilačkim akcijama na prostorima Južne Stare Srbije, odnosno teritorijama koje su ostale pod Osmanskom vlašću po završetku Drugog Srpsko-Turskog rata,o očuvanju ideje Srpske državnosti kako na teritoriji države Srbije tako i van nje gde je tu ideju razvijala i čuvala Srpska Pravoslavna Crkva naročito na prostorima Hercegovine, Stare Hercegovine, Brda, Crne Gore i Primorja. U 19. i 20. veku kako kaže Antić nije bilo dileme da li su Crnogorci Srbi i koliki su Srbi vać samo hoće li Cetinje ili Beograd postati pijemont sveukupnog Srpstva. Sve vreme trajanja predavanja pred prisutnima se nalazila replika Pukovske zastave 9. Pešadijskog puka. Profesor Antić se osvrnuo i na promenu datuma Dana opštine Bojnik sa 10. na 7. Oktobar, dan kada je 9. Pešadijski Puk Dunavske divizije u Velikom ratu oslobodio Bojnik i već sutradan krenuo ka Kosančiću. Govorio je i o gubicima koje je Srbija podnela u Velikom ratu, ratu u kome je stradalo više od 65% muške populacije a Srpski narod izgubio 1/3 svog stanovništva.
RADAN PUSTA REKA