U malom selu Borince, podno samog vrha Radan planine, okupili su se meštani da proslave seosku slavu Ognjenu Mariju. Crkva posvećena Ognjenoj Mariji nalazi se na proplanku kraj samog potoka, 2-3 km udaljena od sela i može je naći samo namernik. Do nje dođu, pored vernika koji su se tu i zaputili, još samo planinari na putu ka vodopadu Borinski skok ili penjući se na vrh planine Radan, na Petrov vrh.
Crkva je obnovljena, po rečima meštana, na temeljima stare bogomolje. Obnovili su je sami meštani i još dosta toga žele i treba da urade oko nje. Svake godine ovo skoro prazno selo, leti, za seosku slavu oživi. Kućna vrata se otvore, a iz dvorišta se čuje smeh i dečja graja.
Mnogo Borinčana se odselilo trbuhom za kruhom i to ponajvše u Beograd, Leskovac i Lebane. Ovde je stalno nastanjeno tek nekoliko ljudi. Mnogi ovde provode leta, a zimu u gradu. Ove godine, od ranog proleća, selo je puno, korona je ljude iz velikih gradova vratila na njihova ognjišta, ovde se osećaju bezbedno i zaštićeno Radan planinom, njenom čistotom i divljinom. Neki su već popravili svoje stare kuće ili izgradili nove, neki to čine upravo ovih dana.
Za seosku slavu svaka kuća ima goste ali ipak sve porodice dođu da prerežu kolač i obeleže svoju slavu kraj crkve. Kraj potoka, u senci visokih stabala, naprave slavsku sofru. U čelo sofre je mesto ovogodišnjeg domaćina slave. Svaka porodica ima svoje mesto za okupljanje. Domaćin slave posluži sve prisutne, a porodice i same ponesu ponešto za okrepljenje.Ove godine domaćin slave je bio Stojičić Dragan, a slavu je predao Petrović Petru.
Do ove crke se može doći samo traktorom i džipom ili pešice, noseći slavske ponude u rancu. Vernici se po rezanju kolača odmore i okrepe, malo druže i razgovaraju, a onda raziđu kućama gde su već pristigli gosti pa se slavlje nastavlja u porodičnoj atmosferi.
Crkva je posvećena Ognjenoj Mariji, svetoj mučenici Marini, koja je stradala u vreme cara Dioklecijana. Car Dioklecijan je Marini prvo nudio sva blaga ovozemaljska da se odrekne vere, a kad ga je ona zbog svoje vere odbila, stavio je na muke. Mariju su prvo pretukli, ali je bog iscelio, stavili su je na lomaču i zapalili ali je ona zamolila boga da lomaču ugasi i vatra kraj njenih nogu se ugasila. Dioklecijan je potom naredio da je udave u vodi ali joj je bog dao snage pa je i to preživela. Posečena je mačem. Ognjena Marija je veoma poštovana u narodu, slave je mnogi, a ona je zaštitnica žena. Na taj dan ali i sledeća dva se ne radi skoro ništa. Ognjenu Mariju treba slaviti da bi štitila od opekotina, vatre i gromova, ali se na ovaj dan ne treba kupati u velikim vodam poput reka i jezera.
RADAN PUSTA REKA