Ovo je jedna priča o čoveku i jednoj velikoj ljubavi, ljubavi prema fudbalu. Ovo je priča o nekadašnjim vremenima i idolima, priča o čoveku koji je bio rođen da igra fudbal. Pričaćemo vam o Dragiši Gopić Giletu.
U Bojniku i široj okolini ne postoji osoba, koja voli sport, a ne zna Gileta. Dragiša Gopić Gile je jedna od, ne samo fudbalskih, već uopšte sportskih legendi svog vremena i Juga Srbije. Krajem prošle godine, kada su se sumirali godišnji rezultati, setili su ga se, dobio je dva priznanja koja ovekovečuju trag koji je ostavio u fudbalu, u ovom regionu. Dobio je priznanje Sportskog portala „JUGSPORT“, za postignute rezultate u sportu i od Sportskog Saveza opštine Bojnik, za razvoj i unapređenje fudbala u prethodnih nekoliko decenija. Ovo su samo najnovija priznanja. U njeogovoj kolekciji su i Oktobarska nagrada opštine Bojnik, priznanje za najboljeg trenera, mnogo medalja i pehara, ali smo kod njega u kući mogli da snimimo samo nekoliko njemu najdražih i svaki od njih ima svoju priču.
Dragiša Gopić Gile nam priča svoju priču. Priču o dečaku koji se iz sela Dubovo odselio u Leskovac . U Leskovcu se, već pri prvom susretu, zaljubio u fudbal. Od tog doba do danas fudbal je, na ovaj ili onaj način, veoma važan deo njegovog života. Fudbal je Giletu bio toliko važan da je od Kuma i Starog svata tražio dozvolu da 2 sata odsustvuje sa svadbenog veselja da bi odigrao, za klub, važnu utakmicu. Imao je i mnogo sreće, njegova izabranica, njegova Slavica, imala je razumevanja za sportsku strast prema fudbalu. Tu veliku ljubav prema sportu i pre svega prema fudbalu nasledili su njegov sin i unuk. Fudbalska utakmica se, u njihovom domu, ne propušta.
Fudbalsku karijeru je započeo u Dubočici, igrao u Lemindu, Pustoj Reci,Bojničkom Zemunu. Po završetku igračke karijere bio je trener u Bojničkim klubovima. Jedan je od prvih licenciranih učitalja fudbala. Sada se priseća, kao da je to juče bilo, ne samo početka svoje karijere, važnih utakmica, lepih i tužnih trenutaka, fudbalera koji su potekli iz Pustorečkog i Leskovačkog kraja i otišli za fudbalskom loptom, velikana fudbala sa kojima se sretao. Priča nam o tragično stradalom golmanu iz Konjuvca, legendarnom Beki. Govori nam i o fudbalskoj letnjoj ligi, koja je na tribinama okupljala i po 2-3 hiljade gledalaca, poređenja radi Bojnik sada ima oko 3500 žitelja. Vremena su sada drugačija, više nema toliko žitelja pa ni fudbalera i poklonika fudbala kao nekad, ali nas Gile podseća da i sada imamo istaknute sportiste. Podseća nas na Evropske i Svetske uspehe Bojničkih karatista, mladih sportista pred kojima su tek život i karijera, a njegova najveća želja je da, ponovo u Bojniku, pored FK“Pusta reka“, zaigraju, pa makar samo u Letnjoj ligi, i „Zemun“ i „Mornar“. Valjda je zato Gile tako veliki.
Pustimo da nas njegova priča, kao vremeplov, povede u neko drugo vreme pa se i mi prisetimo lepih i važnih trenutaka i ispričamo ih nekome.
RADAN PUSTA REKA