Ovo je selo moj život. Jedino ovde dišem punim plućima, možda postoje lepša mesta na ovoj planeti ali dražeg mesta nema niti će ga biti. Ovim rečima je Miloš Kostadinović započeo razgovor sa nama. U ovim prazničnim danima kada svi sumiraju rezultate rada iz prethodne godine mi ćemo sumirati utiske.
U Konjuvcu, jednom od većih Bojničkih sela potražili smo mlađe ljude da ih pitamo kako se u selu živi, da upoznamo Konjuvce i Konjuvčane, da čujemo šta je bilo nekad i kako je sada. U selu već celu deceniju postoji „Klub mladih“ a jedan od osnivača i najaktivnijih članova je Miloš Kostadinović. Po profesiji je učitelj i trenutno radi u isturenom odeljenju O.Š.“Stojan Ljubić“ u Gornjem Brestovcu. Kao i svi koji žive na selu bavi se i poljopriredom. Opredelio se za voćarstvo i ima pod višnjom 5ha i to na jednoj velikoj parceli. Na konkursu za mlade poljoprivrednike iz prethodne godine dobio je 75% sredstava za kupovinu vučenog tresača za višnje što će najteži posao, berbu učiniti lakšim i jeftinijim. Miloš kaže da sreća pomogne nekad a rad pomaže uvek, rad je stvorio čoveka i rad čoveka održava u životu.
Zamolili smo Miloša da nam opiše svoje selo i da nas upozna sa životom mladih u Konjuvcu. Šta je to njegova generacija uradila da doprinese boljem životu svog sela i pre svega mladih u selu.
Konjuvce je selo na dve reke ali su kuće izgrađene na obalama Zlatske reke, Zlatice ili male reke kako je meštani najčešće zovu. Seoski atar se rasprostire na nekoliko brežuljaka a na svakom je po neki dobar vidikovac. Na bregu iznad sela je crkva Sv Petra i Pavla, veoma je stara i izgrađena na temeljima još starijeg hrama, osveštana je dva puta, početkom prethodnog veka i po završenom renoviranju 2003.godine.
Mladih ljudi u Konjuvcu ima,bliski su, druže se i lako organizuju. Pre 10 god su osnovali svoj klub koji je kako smo u razgovoru saznali imao mnogo uticaja na život madih u selu. U klubu je nekoliko ljudi koji čine organizacioni deo, tu su da daju ideje, pišu projekte, konkurišu za sredstva i pozovu ostale da im se pridruže u realizaciji. Imaju dobru podršku kako ostalih članova kluba tako i meštana sela. Miloš nam je dugo pričao o akcijama koje je klub izveo a mi bi smo izdvojili uređenje prostorija u kojima se sada klub nalazi i namenjene su za druženje mladih. Od ruinirang prostora bez vrata, prozora i tavanice gde krov prokišnjava napravili su lep kutak za druženje. Redovno učestvuju u akcijama „Očisti Srbiju“ i tad urede svoje selo, u jednoj od akcija su obezbedili i sami postavili mobilijar za decu u seoskom parku. U tom istom parku do skora je postojao signal WiFi interneta kao u gradu. Još od 80-tih u selu se organizuje turnir u malom fudbalu posvećen nesretno stradalom golmanu seoskog fudbalskog kluba, Beki.
Mladi ovde čine jednu jaku zajednicu, kako se selo nalazi na svega 4,5km od Bojnika ko uspe da se zaposli u Bojniku, Leskovcu ili Doljevcu najčešće ostaje da živi u selu i da se bavi i poljoprivredom tako da u selu ima i veći broj porodica sa malom decom.
Pitali smo Miloša da li se od poljoprivrede može živeti u Konjuvcu a on nam reče da nemože ako se živi samo od poljoprivrede. Većina gazdinstva nisu dovoljno velika za to, parcele su usitnjene i u većem delu atara nema mogućnosti za navodnjavanje pa bi trebalo da se za to potraži rešenje.
Veoma je zadovoljan podrškom koju država i lokalna samouprava pružaju poljoprivrednicima pre svega konkursom za mlade poljoprivrednike gde je sam prošle godine konkurisao i gde država daje 75% od cene a poljoprivrednik 25% i PDV što je mnogo bolje nego da se plati ceo iznos pa dobije povraćaj novca.
Istakao je dobru saradnju sa ministrom Branislavom Nedimovićem u pokušaju da se jedan od dva industrijska objekta koji postoje u Konjuvcu ali ne rade stave u pogon i obezbede radna mesta za meštane. Pričao nam je o vremenu kad je hladnjača radila i koliko je standard meštana bio bolji i život lepši. Pored hladnjače koja je sad u privatnm vlasništvu postoji i pogon u kome je nekad radila konfekcija „Bambi“ sada u stečaju. Branislav Nedimović je prilikom posete Aleksandra Vučića razgovarao sa našim sagovornikom Milošem kao da je i sam odavde i ne samo obećao već i pružio pomoć u pokušaju da se nađe kupac za hladnjaču ali ipak nije došlo do dogovora sa sadašnjim vlasnikom. Trenutno se velike nade polažu u Agro-industrijsku u Kosančiću zonu da će tamo novootvorena radna mesta omogućiti ljudima da ostanu da žive u selu i mnogi koji sada rade u Aptivu, Juri i sličnim firmama bi se rado zaposlili negde bliže kući da lakše stignu do posla. Pored toga meštani su mišljenja da bi ako bi se tu otvorila neka nova hladnjača to umanjilo monopol hladnjačara i podstaklo voćare da povećaju zasade jer bi tako otkup bio sigurniji i cena bolja.
Razgovor o poljoprivredi smo završili Miloševim zaključkom da je budućnost poljoprivrede u konkursima, subvencijama i donacijama ali da naši poljoprivrednici nisu dovoljno informatički pismeni pa bi im koristila organizovana pomoć oko pisanja projekata i apliciranja na konkursima.
U Konjuvcu ljudi ostaju da žive ako se zaposle, ima mladih, ima dece, ima i onih koji su se po odlasku u penziju vratili da tu žive.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA