Dobrodošlicu u svoj dom u selu Donje Konjuvce poželeo nam je Predrag Đorđević, podpredsednik kluba mladih Donje Konjuvce, inženjer elektronike, nastavnik informatike u O.Š. „Stojan Ljubić“ u Kosančiću i do skora aktivan fudbalski sudija. Predstaviće nam život mladih u ovom selu koji već dugi niz godina imaju svoj klub, prostorije za druženje, a svojim brojnim akcijama doprinose boljem životu i mladih i starijih u selu.
Svi znamo da je kod kuće najlepše, reče nam Predrag i moramo mu verovati jer se posle petnaestak godina daleko od kuće vratio sa željom da tu živi. Sa sobom je doneo iskustvo iz života u velikom gradu, pa i ona iz kojih će nastati ideja da sa nekoliko prijatelja oforme klub mladih sa ciljem da unaprede turnir u malom fudbalu „Beka“. Organizovani u klub mogli su da obezbede potrebna sredstva i kako reče te 2010. godine turnir je bio jedan od najbolje organizovanih u Jablaničkom okrugu.
Zadovoljni rezultatima počeli su da prate konkurse na koje mogu da apliciraju za ono što im treba. Na taj način su došli do sredstava za renoviranje prostorija koje su kao klub dobili na korišćenje.
Postojanje kluba kao organizacije stvaralo je nove mogućnosti koje niko kao pojedinac nije mogao da ima. Prva donacija koju je klub dobio je bio sto za stoni tenis. Imali su i podršku rukovodstva u opštini Bojnik pa su tako došli do kompjutera otpisanog u kancelariji ali odličnog za mlade u klubu. Uskoro su obezedili i bežični internet za svoje prostorije ali su signalom pokrili ceo spomen park. U to vreme WiFi internet u parku su imali samo veliki gradovi i ovo Pustorečko selo. Te godine su se družili uz gledanje utakmica na video projektoru koje drugačije ne bi mogli pratiti zajedno.
Iz akcije u akciju, od jedne dobro sprovedene ideje do druge, selo je bilo bogatije i lepše a mladi imali sve bolje uslove za druženje i zabavu. Ruinirane prostorije su sada bile lepe, obnovili su zid oko parka, obezbedili mobilijar za decu na kom se deca i danas igraju, redovno organizuju akcije uređenja sela a ne zaborave ni prostor oko crkve i seosko groblje. Jedino se dele na „organizacioni“ i „izvršni“ tim u svemu ostalom su zajedno i uvek imaju podršku i pomoć drugih meštana u svim akcijama,
Mališanima za Uskrs organizuju radionice i Igre bez granica. Dok mlađi šaraju jaja , skaču u džakovima i učestvuju u sličnim takmičenjima stariji se nadmeću u nadvlačenju konopca. Kad mogu organizuju putovanje. Mnogo mladih u selu zbog obaveza roditelja i materijalne situacije ne putuje pa su im ove ekskurzije koje organizuje klub veliki događaj koji dugo pamte i prepričavaju dogovštine sa puta.
Mladi su naučili da organizovani u klub mogu da promene svoj svet, svoje selo. Pitali smo Predraga kakav je život u selu, šta još izdvaja Konjuvce od drugih sela, koje su prednosti a koji problemi. Pokazao se kao jedan od inicijatora i vođa u klubu mladih pa smo ga pitali kako pomoći i onima koji više nisu tinejdžeri da žive bolje i lepše upravo u Konjuvcu, zašto odlaze i šta bi ih vratilo. Reče da se u Konjuvcu najlepše živelo dok su radila dva proizvodna pogona u samom selu. U konfekciji „Bambi“ su uglavnom šile žene iz sela i okoline dok su u poljoprivrednoj zadruzi kombajneri i traktoristi znali mesečno da zarade više i od direktora. Tu se radilo uglavnom sezonski ali se dobro zarađivalo i uz rad na svom imanju dobro i živelo. Standard meštana je bio takav da su zidali nove kuće i renovirali stare, kupovali poljoprivredne mašine, školovali decu.
Bilo je lako zaposliti se pa je radio svako ko je hteo. Nažalost „Bambi“ je sad u stečaju a zadrugu je otkupila hladnjača „Jug voće“ , u privatnom vlasništvu i sad ni ona ne radi ali je u takvom stanju da bi ukoliko se nađe kupac mogla odmah da se pokrene i normalno funkcioniše. Od Predraga smo saznali da lokalna samouprava pokušava da nađe investitore koji bi oživeli ove pogone pa bi ponovo bilo radnih mesta . Pored toga naglaššava da su izuzetno dobre mnogobrojne subvencije za poljoprivredu ali je problem što većina ima mala gazdinstva sa iscepkanim parcelamana i zastarelom mehanizacijom pa malo i zaradi od poljoprivrede i zato im je bitno da imaju posao i platu.
Ovo je sada vreme konkursa, subvencija i donacija za koje treba aplicirati a tu se naš seljak ne snalazi baš najbolje i kako Predrag kaže tu je potrebna organizovana i konstantna pomoć i podrška. Poljoprivrednici moraju da nauče da traže konkurse, pišu projekte i apliciraju jer skoro svako gazdinstvo u Konjuvcu bi ispunilo potrebne uslove pa bi se novac države slio u Konjuvce i Bojnik i omogućio dalji razvoj. Pre svega bi takvu pomoć trebalo pružiti mladima pa nebi odlazili da rade na građevini. Kaže da bi se mogao oformiti jedan ekspertski,stručni, tim koji bi mogao da prati mlade i pomaže im idejama i savetima da osmisle posao koji bi radili i da tu u selu žive lakše i lepše nego kao pečalbari u gradu ili radeći od jutra do sutra za malu zaradu u nekoj firmi i plaćati kiriju ili putovati dugo svaki dan.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA