Stubla je jedno od većih Bojničkih sela. Udaljeno je od Bojnika 12 km a od Kosančića samo 2km. Nalazi se na putu Kosančić-Leskovac preko Pašine česme. Po popisu iz 2011 godine ima 772 stanovnika.
Filipa Arsića , srednjoškolca iz sela Stubla, i nekoliko njegovih vršnjaka upoznali smo na takmičenju u malom fudbalu, Letnja liga, koja je igrana i u ovom selu. Potražili smo ga da čujemo kakav je život mladih u Stubli. Interesovalo nas je kako žive mladi u ovom selu, gde se druže, sa kojim problemima se suočavaju, čemu se raduju i nadaju, šta ih muči, da li ostaju da žive u selu ili odlaze u gradove… U Stubli je 50-tak mladih. Dobro se poznaju i bliski su, odrasli su zajedno i jedna su čvrsta zajednica. Imaju jednu omanju prostoriju sa stolom za stoni tenis i tu se druže kad je vreme loše, inače ih možete naći prekoputa u školskom dvorištu na sportskom terenu.
Filip je učenik srednje medicinske škole. Planira da upiše višu medicinsku školu a ako ne bude imao uslova, da stažira u Bojniku ili okolini i tu se negde zaposli u struci. Vezan je za svoje selo i svoje prijatelje, kaže da su to prijateljstva za ceo život. Ukoliko bi u tome uspeo i imao uslova da na posao putuje ostao bi da živi u selu i da se pored posla za koji se školovao bavi i poljoprivredom a kako kaže to isto žele i njegovi drugovi jer čovek najviše voli ono mesto u kome je odrastao.
Kaže da su subvencije u poljoprivredi dobre, dobijaju 20000 dinara kad se krava oteli i da im to mnogo znači, kao i popust od 12 dinara po litri goriva, ali da nedostaje sigurnost u otkupu i ceni voća a da je trenutno neisplativo čuvati krave za mleko. Kako kaže otkupna cena mleka je 25 dinara, manje od kisele vode, i da bi voleli da otkupna cena mleka ne bude ispod 35 dinara plus 7 dinara premija po litru mleka i tada bi bilo isplativo čuvati krave za mleko. Kad bi se na ovom polju nešto uradilo, kada bi ljudi osetili sigurnost i njegova porodica i drugi ljudi bi se više bavili i voćarstvom i stočarstvom, kaže Filip.
Mnogi se nadaju radnom mestu u Agroindustrijskoj zoni u Kosančiću, kaže da bi se oni koji u gradu rade za minimalac i od njega deo daju za kiriju vratili da žive u selu ako bi se zaposlili u Kosančiću. Kosančić je blizu, samo dva kilometara, leti može i peške ili biciklom a mogli bi da rade i poljoprivredu posle posla. U selu ima vode, pristupni put koji je bio u jako lošem stanju je asfaltiran i sada je dobar, rešen je problem i sa signalom mobilne telefonije, dovedena je voda za piće i to su rešeni problemi. Zimi se put od sela ka Bojniku relativno dobro čisti ali ne i od sela prema Leskovcu, mada kako kaže kad su vejavice dešava se da budu odsečeni od sveta. Kao najveće probleme u selu ističe lošu autobusku vezu i da bi bilo dobro da se uvede jedna kružna linija, kaže da ima 30-tak zaposlenih koji svakodnevno putuju za Leskovac , a on sam ne dolazi često kući iz učeničkog doma upravo zbog prevoza, roditelji moraju da dođu po njega do Donjeg Brestovca. Kao drugi veliki problem sela ističe nedostatak kontejnera i bacanje đubreta na lokalnu divlju deponiju. Ističe i nedostatak pošte, doma zdravlja i preko potrebne apoteke. Kaže da od kada je zatvorena apoteka u Kosančiću stari, bolesni ljudi moraju u Bojnik i po najneophodniji lek bez obzira šte nema autobuskog prevoza.
Zamolili smo ga da nam priča o životu mladih u selu Stubla a on je umesto toga počeo da zahvaljuje na asfaltiranju pristupnog puta i kopanju i održavanju zaštitnog kanala. Ispričao nam je kako su idući i vraćajući se iz škole u Kosančiću morali da gaze kroz vodu. Kaže autobus nas je dovozio do reke i nije mogao dalje ugasio bi se, roditelji su dolazili po nas da nas od reke odvezu kućama a mi bismo se izuvali i gazili kroz vodu da pređemo preko. Sada kad je put asfaltiran pa nema više dubokih jarkova na njemu a kanal očišćen i voda ne prelazi preko mosta decu koja sada idu u školu autobus može da odveze do centra sela. Zato zahvljuje predsedniku Aleksandru Vučiću i predsedniku opštine Nebojši Nenadoviću za reševanje ovih problema. Zahvalio se i Sportskom savezu koji je u Stubli organizvao Letnju ligu u malom fudbalu i tada uradio ogradu sa donje strane terena i klupice, sada im lopta ne odlazi u njive a gledaoci imaju gde da sede, dobili su i mreže, tu je i koš, jedino nemaju lopte ni za fudbal ni za košarku. Mnogo je mladih , pre svega njegova generacija, koji igraju mali fudbal. Kad su bili domaćini letnje lige mnogo ljudi se okupilo zbog takmičenja i druženja i tada je selo bilo puno ljudi kao nekada.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ DA NAŠI BUDU SA NAMA “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA