U okviru Paradajz Festa i medijske promocije izlagača pomoćnici predsednika opštine Lebane, Goran Lazarević i Nataša Stojanović, posetili su proizvođače paradajza u selima Bošnjace i Donje Vranovce koji su izložili svoje proizvode na Paradajz festu.
U toku obilaska plastenika smo čuli da je Lebane najveći proizvođač paradajza u Srbiji. Proizvodnja je skoncentrisana u selima donjeg područja, a to su Bošnjace,Pertate,Ćenovac, Donje Vranovce, Veliko i Malo Vojlovce i ponajviše Cekavica i Togačevce. Ovde se godišnje posadi blizu 4 miliona stabljika paradajza,reče Goran Lazarević pomoćnik predsednika. Većina proizvodnje je u plastenicima. Sadi se više vrsta paradajza od najranijih do kasnih sorti. Proizvodnja je ekstenzivna i pažljivo se prati svaki korak. Odavde u svet odlaze tone i tone paradajza.
Ovde se nalazi prava zelena fabrika na otvorenom. Skoro da nema domaćinstva u ovim selima da se ne bavi proizvodnjom paradajza. Ovde su uposlene cele porodice od najmlađeg do najstarijeg, svako doprinosi koliko može.
Jedna od porodica koja se bavi proizvodnjom paradajza i uzela je učešće na Paradajz Festu je porodica Aleksandra Antića. Antići žive u Lebanu a plastenici su im u Bošnjacu. Prizvode delimično na otvorenom a delimično pod plastenicima na površini većoj od 1 hektar. Posao je kaže Aleksandar težak i nesiguran, ova godina je izuzetno loša za proizvodnju paradajza. Šteta od nevremena je bilo oko 50% a kad je paradajz stigao za branje cena je bila niska a potražnja mala. Antići godišnje proizvedu 30-40 tona a robu predaju otkupnoj stanici u susednom selu koju vode kako reče poštene platiše. Ne koriste subvencije zato što zemlja nije na njihovo ime pa su za državu, reče, nevidljivi.
U Bošnjacu živi porodica Ivana Stankovića koja se takođe bavi proizvodnjom paradajza i učestvuje na Paradajz Festu. Paradajz proizvode na površini od skoro hektar pod plastenicima. Kako reče svaka je godina drugačija ali je i po njegovom mišljenju ova jako loša bar do sada. Paradajz Fest je nešto veoma korisno proizvođačima što im pruža priliku da se upoznaju i ostvare saradnju ali i dovodi potencijalne kupce. Ivan se nada nekom proizvođačkom kapacitetu koji bi otkupljivao i prerađivao paradajz i tako oni imali sigurniji plasman robe.
U susednom selu Donjem Vranovcu je poljoprivredno gazdinstvo Stanisavljević. Nosilac gazdinstva je Ana Stanisavljević. Anina porodica se već dve decenije bavi plasteničkom proizvodnjom paradajza i sada rade na površini većoj od 1 hektar, jedni su od nekoliko najvećih proizvođača ne samo u svom selu već u celoj opštini. Ana naglašava da je proizvodnja paradajza skupa, da se svake godine ponavlja situacija sa cenama i otkupom , da bi otkupna cena trebala da bude 60-70 dinara po kilogramu. Kaže da njena porodica a i mnoge druge žive od ove proizvodnje i treba ne samo da vrate uloženo već i da im ostane za život za celu godinu jer oni od tog žive. Više puta je naglasila da su svi proizvođači mnogo uložili u svoje plastenike i da bi trebalo da mogu od tog posla pristojno da žive, ne traže luksuz ali kaže da im treba pomoć da očuvaju proizvodnju i da svojoj deci pruže osnovne uslove za život kako bi ostali na selu inače je sav trud i svo ulaganje džabe ako i ova sela počne da se prazne.
Svi proizvođači naglašavaju da imaju dobru podršku od Ivana Bogdanovića, predsednika opštine ali i da je Paradajz fest nešto što je trebalo organizovati i ranije i da će doprineti boljem povezivanju proizvođača i kupaca.
RADAN PUSTA REKA