У селу Обилић, крај Бојника, у Пусторечкој области, подно планине Радан, без обзира на изузетно лоше време, кишу и хладноћу, обележено је 102 године од Топличког Устанка, полагањем венаца на Спомен обележје ратницима. На почетку скупа присутнима се обратио Председник Општинског Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Бојник, Драгослав Анђелковић.
Венце су на Спомен обележје ратницима положили: делегација Општине Бојник, Делегација Републичког и Бојничког Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије1912-1920, Делегација Окружног одбора Топличког округа, Делегација Општинског одбора Савеза потомака ратника Медвеђе и СУБНОР-а Медвеђа. Минутом ћутања одана је почаст погинулима, а затим се господин Томислав Томић, Подпредседник Републичког одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 обратио присутнима. Био је ово час историје. Следио је рецитал „Срби поново одбише ланце“, који је извела млада нада Бојника, Зорана Јовановић из Придворице. Организатор и представници делегација су изразили своје задовољство што је својим наступом увеличала овај догађај и на томе су јој честитали и захвалили. Присутнима се обратио и председник Месне заједнице Обилић.
Топлички Устанак је био Српски Устанак, подигнут за време Првог Светског или Великог рата против Аустро-Угарске и Бугарске окупације. То је био једини устанак у некој окупираној држави за време целог Великог рата. Трајао је свега месец дана од 26.02-25.03 1917-те године. Непосредан повод устанка била је мобилизација мештана старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт где би се бориле управо против Српске војске. Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца, авијацијом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је организован скуп Српских првака,четовођа 21.02.1917-те у селу Обилић. У кући Милутина Драговића два дана су боравили Пећанац и Косовац и ту је донесена одлука о покретању Устанка. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника наоружани са 2 топа, једним минобацачем и пушкама. Војвода Милинко Влаховић се код Бојника сукобио са Бугарима 24.02. и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13000 устаника нашло се 60000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20000 људи и око 50000 кућа. Остале су само комитске герилске чете, које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланаичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.
РАДАН ПУСТА РЕКА