Posetili smo turističko domaćinstvo Dionis i našli se u carstvu boga vina, ugostitelja i turista. U okviru turističkog domaćinstva su pored restorana, sobe sa 11 ležaja i zavičajni muzej sa oko 3000 izloženih eksponata.
Dionis se nalazi u selu Prekopčelica samo 1km od Caričinog Grada, Justinijana Prima, oko 6km od Lebana, 30km od Leskovca, 15km od Bojnika, 35km od Medveđe a 40km od Sijarinske Banje dok je do Prolom Banje preko Gajtana oko 60km a uskoro, kada drugi krak puta preko Radan planine bude urađen, biće oko 40km, nešto dalje su i Kuršumlijska Banja i Đavolja Varoš. Dionis je okružen pravim bogatstvom zanimljivih turističkih destinacija na prosečno pola sata vožnje pa je kao stvoren da se u njemu provede deo godišnjeg odmora i odatle odlazi na izlete i upozna ovaj deo Srbije ali i razgledaju eksponati izloženi u Zavičajnom muzeju i kao vremeplovom vrati u sredinu 20-tog veka.
Dionis nije samo carstvo boga vina i ugostitelja već i prava turistička meka, ovde je sve uređeno tako da se gost oseća prijatno, da uživa u specifičnoj atmosferi i izuzetnoj gostoljubivosti vlasnika Stojana Cvetkovića, da boravi u Zavičajnom muzeju i kroz izložene predmete upozna život u ovom kraju stotinak godina unazad.
Dionis je nekada bio samo restoran, poznat i dobro posećen. Tu su dolazili posetioci Caričinog Grada ali i gurmani, meraklije i boemi iz Lebana i šire okoline. Stojan je i sam meraklija i kako reče kafanu je otvorio za sebe. U to vreme najbliža kafana je bila u Lebanu pa je Stojan počeo da sanja na javi, da sanja da turisti dolaze, obiđu Caričin Grad, i uz ručak srede utiske u njegovom Dionisu.
Tu nadomak Caričinog Grada gostima je nudio hranu bogova, careva i gurmana, struganu pogaču, sir, starinsku seosku salatu i jagnjeće pečenje sa ražnja i to jedini u celom Jablaničkom kraju. Jedino se u Dionisu za doček Nove godine na svakom stolu za četvoro nalazilo po jedno pečeno prase. Priča o lepom restoranu, dobroj hrani i muzici i pre svega izuzetnoj gostoljubivosti Stojana i njegove porodice sve više se širila a broj stalnih gostiju rastao.
Stojan Cvetković zvani Cole izuzetno voli svoj rodni kraj toliko da se tu vratio iz Beograda, da živi i sanja san ugostitelja a tu je ostvario još jedan svoj san, formirao je Zavičajni muzej. Kako kaže starine je počeo da prikuplja sasvim slučajno kada je naišao na testiju i shvatio da tinejdžeri ne znaju šta je to i čemu je služilo. Poželeo je da deliće istorije svog kraja sačuva od zaborava i mladima da priliku da upoznaju život u ovom kraju od početka 20-tog veka. Želja mu je da đaci na ekskurziji posle obilaska Caričinog grada obiđu i njegov Zavičajni muzej i upoznaju život generacija njihovih baka i dedova, da vide tadašnju modu, kako je izgledala soba, u čemu se kuvalo i peklo a u čemu vozilo ili da kao mladi nekada slušaju ploče na gramofonu.
Od tada do sada prikuplja predmete, alate, delove narodne nošnje… Ponosi se time da je skoro sve predmete dobio na poklon, ljudi koji bi videli njegov muzej donosili su mu različite predmeta iz tog vremena a kupio je samo dva eksponata, vunovlačaru i čeze. Za svaki predmet zna naziv i čemu je služio ali i od koga ga je dobio. U ovom muzeju nema plaćanja ulaznice ali je srećan kada gosti ponovo dođu i donesu nešto za muzej.
Mi smo se u Dionisu osetili kao u vremeplovu, tu su bili crepulja i vršnik, bakarni kotlići, krčazi i testije, sovra ili tanur i stoličice tronoške, trmke, starinske košnice, starinska soba sa ljuljkom iznad kreveta i kolevkom pored. Tu je i razboj za tkanje ali i kompletna kovačka radionica, starinska zaprežna kola i porodica obučena u narodne nošnje, otac i majka i deca, sin i ćerka, pored je i nekoliko šivaćih mašina koje su u nekadašnje vreme bile čak i deo devojačkog miraza. Tu je i stari gramofon pa možete, kao nekada, da slušate ploče ili zapevate uz gusle… U detinjstvo nas je vratila metalna kutija za bonbone baš kao bakina i velika konzerva od marmelade a na zidu kraj ognjišta visi stari veliki tiganj koji su naši roditelji kao deca zimi krali od majke i na njemu leteli sa snežnog brega…
Ovog puta nismo mogli da vidimo pravo bogatstvo cveća, ovde je leti oko 60 lijandera, ulijandera, ukrasnog drveta koje je svaka seoska kuća imala na terasi pred kućom…
Kada ovde budete došli dočekaće Vas hladovina natkriljenog trema sa skulpturom i fontanom a unutra iz sale u salu i dvorište sa muzejom i mnogo cveća, hladovina ogromne smokve i vinjage pa će svako tu pronaći kutak kakav mu odgovara a ako poželite da ostanete na spratu su sobe sa ukupno 11 ležajeva. Sobe su sa televizorom a internet u celom objektu dostupan i besplatan.
Za one koji vole prirodu tu su Radan planina sa svojim vrhovima i vidikovcima, Delivode, uzbrdna nizbrdica, vodopadi Borinski skok i Ripivode, staze zdravlja a šume su bogate crnom divljači, mnogo je mogućnosti za lep i aktivan odmor.
Kontakt telefoni su 060/3382095 064/3382095. Vlasnika Dionisa možete kontaktirati i preko Facebooka i Turističke organizacije Lebana.
Članak je urađen u okviru projekta “Lebane – Korak u lepšu budućnost“ , koji sufinansira opština Lebane, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
RADAN PUSTA REKA