Живот у селу Стубла из угла младих

Стубла је једно од већих Бојничких села. Удаљено је од Бојника 12 км а од Косанчића само 2км. Налази се на путу Косанчић-Лесковац преко Пашине чесме. По попису из 2011 године има 772 становника.

Филипа Арсића , средњошколца из села Стубла, и неколико његових вршњака  упознали смо на такмичењу у малом фудбалу, Летња лига, која је играна и у овом селу. Потражили смо га да чујемо какав је живот младих у Стубли. Интересовало нас је како живе млади у овом селу, где се друже, са којим проблемима се суочавају, чему се радују и надају, шта их мучи, да ли остају да живе у селу или одлазе у градове…  У Стубли је 50-так младих. Добро се познају и блиски су, одрасли су заједно и једна су чврста заједница. Имају једну омању просторију са столом за стони тенис и ту се друже кад је време лоше, иначе их можете наћи прекопута у школском дворишту на спортском терену.

Филип је ученик средње медицинске школе. Планира да упише вишу медицинску школу а ако не буде имао услова, да стажира у Бојнику или околини и ту се негде запосли у струци. Везан је за своје село и своје пријатеље, каже да су то пријатељства за цео живот. Уколико би у томе успео и имао услова да на посао путује остао би да живи у селу и да се поред посла за који се школовао бави и пољопривредом а како каже то исто желе и његови другови јер човек највише воли оно место у коме је одрастао.

Каже да су субвенције у пољопривреди добре, добијају 20000 динара кад се крава отели и да им то много значи, као и попуст од 12 динара по  литри горива, али да недостаје сигурност у откупу и цени воћа а да је тренутно неисплативо чувати краве за млеко. Како каже откупна цена млека је 25 динара, мање од киселе воде, и да би волели да откупна цена млека не буде испод 35 динара плус 7 динара  премија по литру млека и тада би било исплативо чувати краве за млеко. Кад би се на овом пољу нешто урадило, када би људи осетили сигурност и његова породица и други људи би се више бавили и воћарством и сточарством, каже Филип.

 

Многи се надају радном месту у Агроиндустријској зони у Косанчићу, каже да би се они који у граду раде за минималац и од њега део дају за кирију вратили  да живе у селу ако би се запослили у Косанчићу. Косанчић је близу, само два километара, лети може и пешке или бициклом а могли би да раде и пољопривреду после посла. У селу има воде, приступни пут који је био у јако лошем стању је асфалтиран  и сада је добар, решен је проблем и са сигналом мобилне телефоније, доведена је вода за пиће и то су решени проблеми. Зими се пут од села ка Бојнику релативно добро чисти али не и од села према Лесковцу, мада како каже кад су вејавице дешава се да буду одсечени од света. Као највеће проблеме у селу истиче лошу аутобуску везу и да би било добро да се уведе једна кружна линија, каже да има 30-так запослених који свакодневно путују за Лесковац , а он сам не долази често кући из ученичког дома управо због превоза, родитељи морају да дођу по њега до Доњег Брестовца. Као други велики проблем села истиче недостатак контејнера и бацање ђубрета на локалну дивљу депонију. Истиче и недостатак поште, дома здравља и преко потребне апотеке. Каже да од када је затворена апотека у Косанчићу стари, болесни људи морају у Бојник и по најнеопходнији лек без обзира ште нема аутобуског превоза.

 

 Замолили смо га да нам прича о животу младих у селу Стубла а он је уместо тога почео да захваљује на асфалтирању приступног пута и копању и одржавању заштитног канала. Испричао нам је како су идући и враћајући се из школе у Косанчићу морали да газе кроз воду. Каже аутобус нас је довозио до реке и није могао даље угасио би се, родитељи су долазили по нас да нас од реке одвезу кућама а ми бисмо се изували и газили кроз воду да пређемо преко. Сада кад је пут асфалтиран па нема више дубоких јаркова на њему а канал очишћен и вода не прелази преко моста децу која сада иду у школу аутобус може да одвезе до центра села. Зато захвљује председнику Александру Вучићу и председнику општине Небојши Ненадовићу за решевање ових проблема. Захвалио се и Спортском савезу који је у Стубли организвао Летњу лигу у малом фудбалу и тада урадио ограду са доње стране терена и клупице, сада им лопта не одлази у њиве а гледаоци имају где да седе, добили су и мреже, ту је и кош, једино немају лопте ни за фудбал ни за кошарку. Много је младих , пре свега његова генерација, који играју мали фудбал. Кад су били домаћини летње лиге много људи се окупило због такмичења и дружења и тада је село било  пуно људи као некада.

 


“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Подели ово са пријатељима: