Посетили смо село Турјане , по легенди родно место цара Јустинијана. Село се сместило између два регионална пута Бојник-Савинац-Оране и Бојник-Каменица-Мијајлица удаљено по километар од оба асфалтна пута и 5км од Бојника. Распрострло се на благим брежуљцима у седам махала, Гарејци, Средња махала, Жиговци и Петровци у центру, Пекеданци, Кеч махала и Шумарци, а махалу крај потока зову и Римљанци. По овогодишњем попису има 12 становника у 98 домова. Највише становника је имало, по подацима из пописа, 1948 године и то 463 становника.
Лети је та слика много другачија. Мештани кажу да су лети скоро све куће отворене, неке викендом а неке током целе седмице, чује се жагор људи и цика деце. Лети нема махале у којој нико не живи.
Ове године село је добило уличну расвету а мештани су организовали радну акцију и очистили растиње крај пута. Пут је био тако урастао да би се надали да неће никога срести од асфалта до куће а сада могу и да се мимоиђу. Село је засијало као пре 50 година, рекоше мештани.
Када их питамо шта је то најлепше у њиховом селу кажу чист, ваздух, мир и тишина. Овде и кад се ради, ради се без трке са временом па посао више личи на хоби.
У Турјану је много воћњака, има вишње али највише шљиве. Саде нове воћњаке и обнављају старе али само оне воћне врсте које не траже заливање. Неколико пчелара овде имају своје пчелињаке. Од пољопривреде раде оно што могу долазећи викендом.
Село Турјане је са асфалтним путем повезано макадамом, има три излаза на асфалт између Савинца и Вујанова и један према селу Каменица. У атару села је Римско гробље, и поток зову Римљански а кад крај потока заору нађе се по који комад керамике. Овде се живело и у та давна времена а по легенди Јустинијан цар великог Византијског царства родио се управо у овом селу.
О животу у селу некада и сада разговарали смо са Пеђом Младеновић, по професији ветеринаром, који ради у Бојнику а живи у Лесковцу и Турјану. У селу проводи сваки слободан тренутак, има веома лепо уређен воћњак а намерава поново да се бави пчеларством, уствари живи онако како је његов отац живео до одласка у пензију.
Пеђина мајка, Ружица, се са задовољством присетила некадашњих времена. Како се тада живело,како се помагало да се убере свако зрно жита, како су деца проводила лето код бабе и деде на селу, како су се на сеоској утрини окупљала сва деца и заједнички чувала стоку и играла се а учитељица била ауторитет који су поштовали и деца и одрасли, када би се дечаци потукли отишли би свак на своју страну а сутрадан заједно играли фудбал. Увече би се окупљали у школском дворишту дружили и договарали за следећи дан а било је и по 50-так дечака и девојчица.
Викенди су били резервисани за игранке а тада би се у Турјане сјатили и из суседних села Каменица, Вујаново, Лозане, Оране, Савинац па и из самог Бојника. Причали су нам о сеоским вашарима и саборима на које се одлазило организовано али и о пријатељствима за цео живот и љубави према селу и природи која их и сада доводи из градова у којима живе сваког викенда и годишњег одмора.
Милун Стефановић у Турјану живи преко целе године. Један је од малобројних који чува краве и прави сир, уствари има једно комплетно сеоско домаћинство. Чува краве, свиње, кокошке, сади башту и гаји житарице за своју стоку и тако допуни своју пензију. Причао нам је о свом животу и о селу сада.
Турјане се издваја и по специфичним старинским казанима за печење ракије код којих је табарка, посуда за хлађење, од великих камених плоча а сам казан је зидан и налази се у просторији а не на отвореном као у другим селима. Милун има један такав казан који више не користи али каже да је ракија из њега много боља.
Мештане смо питали колико им је лакше са уличним осветљењем и шта још треба урадити у селу. Кажу да је пут највећи проблем, нема шанчева крај пута па вода брзо однесе све и уништи пут. Зими је тешко доћи до махала и буду и по неколико дана одсечени а жале се и на сигнал мобилне телефоније и интернета. Волели би да имају и водовод али је пут најбитнији. Кад би био насут и урађени шанчеви лакше би стизали до својих махала и кућа а само су 5км од Бојника и 1км удаљени од асфалта.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ПУСТОРЕЧКО СЕЛО “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА