Posetili smo selo Turjane , po legendi rodno mesto cara Justinijana. Selo se smestilo između dva regionalna puta Bojnik-Savinac-Orane i Bojnik-Kamenica-Mijajlica udaljeno po kilometar od oba asfaltna puta i 5km od Bojnika. Rasprostrlo se na blagim brežuljcima u sedam mahala, Garejci, Srednja mahala, Žigovci i Petrovci u centru, Pekedanci, Keč mahala i Šumarci, a mahalu kraj potoka zovu i Rimljanci. Po ovogodišnjem popisu ima 12 stanovnika u 98 domova. Najviše stanovnika je imalo, po podacima iz popisa, 1948 godine i to 463 stanovnika.
Leti je ta slika mnogo drugačija. Meštani kažu da su leti skoro sve kuće otvorene, neke vikendom a neke tokom cele sedmice, čuje se žagor ljudi i cika dece. Leti nema mahale u kojoj niko ne živi.
Ove godine selo je dobilo uličnu rasvetu a meštani su organizovali radnu akciju i očistili rastinje kraj puta. Put je bio tako urastao da bi se nadali da neće nikoga sresti od asfalta do kuće a sada mogu i da se mimoiđu. Selo je zasijalo kao pre 50 godina, rekoše meštani.
Kada ih pitamo šta je to najlepše u njihovom selu kažu čist, vazduh, mir i tišina. Ovde i kad se radi, radi se bez trke sa vremenom pa posao više liči na hobi.
U Turjanu je mnogo voćnjaka, ima višnje ali najviše šljive. Sade nove voćnjake i obnavljaju stare ali samo one voćne vrste koje ne traže zalivanje. Nekoliko pčelara ovde imaju svoje pčelinjake. Od poljoprivrede rade ono što mogu dolazeći vikendom.
Selo Turjane je sa asfaltnim putem povezano makadamom, ima tri izlaza na asfalt između Savinca i Vujanova i jedan prema selu Kamenica. U ataru sela je Rimsko groblje, i potok zovu Rimljanski a kad kraj potoka zaoru nađe se po koji komad keramike. Ovde se živelo i u ta davna vremena a po legendi Justinijan car velikog Vizantijskog carstva rodio se upravo u ovom selu.
O životu u selu nekada i sada razgovarali smo sa Peđom Mladenović, po profesiji veterinarom, koji radi u Bojniku a živi u Leskovcu i Turjanu. U selu provodi svaki slobodan trenutak, ima veoma lepo uređen voćnjak a namerava ponovo da se bavi pčelarstvom, ustvari živi onako kako je njegov otac živeo do odlaska u penziju.
Peđina majka, Ružica, se sa zadovoljstvom prisetila nekadašnjih vremena. Kako se tada živelo,kako se pomagalo da se ubere svako zrno žita, kako su deca provodila leto kod babe i dede na selu, kako su se na seoskoj utrini okupljala sva deca i zajednički čuvala stoku i igrala se a učiteljica bila autoritet koji su poštovali i deca i odrasli, kada bi se dečaci potukli otišli bi svak na svoju stranu a sutradan zajedno igrali fudbal. Uveče bi se okupljali u školskom dvorištu družili i dogovarali za sledeći dan a bilo je i po 50-tak dečaka i devojčica.
Vikendi su bili rezervisani za igranke a tada bi se u Turjane sjatili i iz susednih sela Kamenica, Vujanovo, Lozane, Orane, Savinac pa i iz samog Bojnika. Pričali su nam o seoskim vašarima i saborima na koje se odlazilo organizovano ali i o prijateljstvima za ceo život i ljubavi prema selu i prirodi koja ih i sada dovodi iz gradova u kojima žive svakog vikenda i godišnjeg odmora.
Milun Stefanović u Turjanu živi preko cele godine. Jedan je od malobrojnih koji čuva krave i pravi sir, ustvari ima jedno kompletno seosko domaćinstvo. Čuva krave, svinje, kokoške, sadi baštu i gaji žitarice za svoju stoku i tako dopuni svoju penziju. Pričao nam je o svom životu i o selu sada.
Turjane se izdvaja i po specifičnim starinskim kazanima za pečenje rakije kod kojih je tabarka, posuda za hlađenje, od velikih kamenih ploča a sam kazan je zidan i nalazi se u prostoriji a ne na otvorenom kao u drugim selima. Milun ima jedan takav kazan koji više ne koristi ali kaže da je rakija iz njega mnogo bolja.
Meštane smo pitali koliko im je lakše sa uličnim osvetljenjem i šta još treba uraditi u selu. Kažu da je put najveći problem, nema šančeva kraj puta pa voda brzo odnese sve i uništi put. Zimi je teško doći do mahala i budu i po nekoliko dana odsečeni a žale se i na signal mobilne telefonije i interneta. Voleli bi da imaju i vodovod ali je put najbitniji. Kad bi bio nasut i urađeni šančevi lakše bi stizali do svojih mahala i kuća a samo su 5km od Bojnika i 1km udaljeni od asfalta.
“ Članak je urađen u okviru projekta “ PUSTOREČKO SELO “ , koji sufinansira opština Bojnik, a realizuje Radan Pusta Reka portal. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
RADAN PUSTA REKA