У оквиру Парадајз Феста и медијске промоције излагача помоћници председника општине Лебане, Горан Лазаревић и Наташа Стојановић, посетили су произвођаче парадајза у селима Бошњаце и Доње Врановце који су изложили своје производе на Парадајз фесту.
У току обиласка пластеника смо чули да је Лебане највећи произвођач парадајза у Србији. Производња је сконцентрисана у селима доњег подручја, а то су Бошњаце,Пертате,Ћеновац, Доње Врановце, Велико и Мало Војловце и понајвише Цекавица и Тогачевце. Овде се годишње посади близу 4 милиона стабљика парадајза,рече Горан Лазаревић помоћник председника. Већина производње је у пластеницима. Сади се више врста парадајза од најранијих до касних сорти. Производња је екстензивна и пажљиво се прати сваки корак. Одавде у свет одлазе тоне и тоне парадајза.
Овде се налази права зелена фабрика на отвореном. Скоро да нема домаћинства у овим селима да се не бави производњом парадајза. Овде су упослене целе породице од најмлађег до најстаријег, свако доприноси колико може.
Једна од породица која се бави производњом парадајза и узела је учешће на Парадајз Фесту је породица Александра Антића. Антићи живе у Лебану а пластеници су им у Бошњацу. Призводе делимично на отвореном а делимично под пластеницима на површини већој од 1 хектар. Посао је каже Александар тежак и несигуран, ова година је изузетно лоша за производњу парадајза. Штета од невремена је било око 50% а кад је парадајз стигао за брање цена је била ниска а потражња мала. Антићи годишње произведу 30-40 тона а робу предају откупној станици у суседном селу коју воде како рече поштене платише. Не користе субвенције зато што земља није на њихово име па су за државу, рече, невидљиви.
У Бошњацу живи породица Ивана Станковића која се такође бави производњом парадајза и учествује на Парадајз Фесту. Парадајз производе на површини од скоро хектар под пластеницима. Како рече свака је година другачија али је и по његовом мишљењу ова јако лоша бар до сада. Парадајз Фест је нешто веома корисно произвођачима што им пружа прилику да се упознају и остваре сарадњу али и доводи потенцијалне купце. Иван се нада неком произвођачком капацитету који би откупљивао и прерађивао парадајз и тако они имали сигурнији пласман робе.
У суседном селу Доњем Врановцу је пољопривредно газдинство Станисављевић. Носилац газдинства је Ана Станисављевић. Анина породица се већ две деценије бави пластеничком производњом парадајза и сада раде на површини већој од 1 хектар, једни су од неколико највећих произвођача не само у свом селу већ у целој општини. Ана наглашава да је производња парадајза скупа, да се сваке године понавља ситуација са ценама и откупом , да би откупна цена требала да буде 60-70 динара по килограму. Каже да њена породица а и многе друге живе од ове производње и треба не само да врате уложено већ и да им остане за живот за целу годину јер они од тог живе. Више пута је нагласила да су сви произвођачи много уложили у своје пластенике и да би требало да могу од тог посла пристојно да живе, не траже луксуз али каже да им треба помоћ да очувају производњу и да својој деци пруже основне услове за живот како би остали на селу иначе је сав труд и сво улагање џабе ако и ова села почне да се празне.
Сви произвођачи наглашавају да имају добру подршку од Ивана Богдановића, председника општине али и да је Парадајз фест нешто што је требало организовати и раније и да ће допринети бољем повезивању произвођача и купаца.
РАДАН ПУСТА РЕКА