Ово је село мој живот. Једино овде дишем пуним плућима, можда постоје лепша места на овој планети али дражег места нема нити ће га бити. Овим речима је Милош Костадиновић започео разговор са нама. У овим празничним данима када сви сумирају резултате рада из претходне године ми ћемо сумирати утиске.
У Коњувцу, једном од већих Бојничких села потражили смо млађе људе да их питамо како се у селу живи, да упознамо Коњувце и Коњувчане, да чујемо шта је било некад и како је сада. У селу већ целу деценију постоји „Клуб младих“ а један од оснивача и најактивнијих чланова је Милош Костадиновић. По професији је учитељ и тренутно ради у истуреном одељењу О.Ш.“Стојан Љубић“ у Горњем Брестовцу. Као и сви који живе на селу бави се и пољоприредом. Определио се за воћарство и има под вишњом 5ха и то на једној великој парцели. На конкурсу за младе пољопривреднике из претходне године добио је 75% средстава за куповину вученог тресача за вишње што ће најтежи посао, бербу учинити лакшим и јефтинијим. Милош каже да срећа помогне некад а рад помаже увек, рад је створио човека и рад човека одржава у животу.
Замолили смо Милоша да нам опише своје село и да нас упозна са животом младих у Коњувцу. Шта је то његова генерација урадила да допринесе бољем животу свог села и пре свега младих у селу.
Коњувце је село на две реке али су куће изграђене на обалама Златске реке, Златице или мале реке како је мештани најчешће зову. Сеоски атар се распростире на неколико брежуљака а на сваком је по неки добар видиковац. На брегу изнад села је црква Св Петра и Павла, веома је стара и изграђена на темељима још старијег храма, освештана је два пута, почетком претходног века и по завршеном реновирању 2003.године.
Младих људи у Коњувцу има,блиски су, друже се и лако организују. Пре 10 год су основали свој клуб који је како смо у разговору сазнали имао много утицаја на живот мадих у селу. У клубу је неколико људи који чине организациони део, ту су да дају идеје, пишу пројекте, конкуришу за средства и позову остале да им се придруже у реализацији. Имају добру подршку како осталих чланова клуба тако и мештана села. Милош нам је дуго причао о акцијама које је клуб извео а ми би смо издвојили уређење просторија у којима се сада клуб налази и намењене су за дружење младих. Од руиниранг простора без врата, прозора и таванице где кров прокишњава направили су леп кутак за дружење. Редовно учествују у акцијама „Очисти Србију“ и тад уреде своје село, у једној од акција су обезбедили и сами поставили мобилијар за децу у сеоском парку. У том истом парку до скора је постојао сигнал WiFi интернета као у граду. Још од 80-тих у селу се организује турнир у малом фудбалу посвећен несретно страдалом голману сеоског фудбалског клуба, Беки.
Млади овде чине једну јаку заједницу, како се село налази на свега 4,5км од Бојника ко успе да се запосли у Бојнику, Лесковцу или Дољевцу најчешће остаје да живи у селу и да се бави и пољопривредом тако да у селу има и већи број породица са малом децом.
Питали смо Милоша да ли се од пољопривреде може живети у Коњувцу а он нам рече да неможе ако се живи само од пољопривреде. Већина газдинства нису довољно велика за то, парцеле су уситњене и у већем делу атара нема могућности за наводњавање па би требало да се за то потражи решење.
Веома је задовољан подршком коју држава и локална самоуправа пружају пољопривредницима пре свега конкурсом за младе пољопривреднике где је сам прошле године конкурисао и где држава даје 75% од цене а пољопривредник 25% и ПДВ што је много боље него да се плати цео износ па добије повраћај новца.
Истакао је добру сарадњу са министром Браниславом Недимовићем у покушају да се један од два индустријска објекта који постоје у Коњувцу али не раде ставе у погон и обезбеде радна места за мештане. Причао нам је о времену кад је хладњача радила и колико је стандард мештана био бољи и живот лепши. Поред хладњаче која је сад у приватнм власништву постоји и погон у коме је некад радила конфекција „Бамби“ сада у стечају. Бранислав Недимовић је приликом посете Александра Вучића разговарао са нашим саговорником Милошем као да је и сам одавде и не само обећао већ и пружио помоћ у покушају да се нађе купац за хладњачу али ипак није дошло до договора са садашњим власником. Тренутно се велике наде полажу у Агро-индустријску у Косанчићу зону да ће тамо новоотворена радна места омогућити људима да остану да живе у селу и многи који сада раде у Аптиву, Јури и сличним фирмама би се радо запослили негде ближе кући да лакше стигну до посла. Поред тога мештани су мишљења да би ако би се ту отворила нека нова хладњача то умањило монопол хладњачара и подстакло воћаре да повећају засаде јер би тако откуп био сигурнији и цена боља.
Разговор о пољопривреди смо завршили Милошевим закључком да је будућност пољопривреде у конкурсима, субвенцијама и донацијама али да наши пољопривредници нису довољно информатички писмени па би им користила организована помоћ око писања пројеката и аплицирања на конкурсима.
У Коњувцу људи остају да живе ако се запосле, има младих, има деце, има и оних који су се по одласку у пензију вратили да ту живе.
“ Чланак је урађен у оквиру пројекта “ ДА НАШИ БУДУ СА НАМА “ , који суфинансира општина Бојник, а реализује Радан Пуста Река портал. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
РАДАН ПУСТА РЕКА