U ataru sela Prolom svega 2,5km od Prolom banje nalazi se jedina crkva brvnara u Jablaničkom i Topličkom okrugu. U celoj Srbiji ima oko 40 očuvanih crkava brvnara.
Kad preko Radan lanine krenete za Prolom banju proćićete na oko 50m od ove jedinstvene crkve brvnare. Nalazi se u dolini Prolomske reke na 640m NM. Crkva je obnovljena, lepo uređena i prava je atrakcija za svoje posetioce. Zvanični naziv ove crkve u narodu znane kao Lazarica je „Hram svetog vaznesenja Lazara“ i posvećena je knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Smatra se da je stara crkva sagrađena po nalogu kneza Lazara neposredno pred polazak Srpske vojske u boj na Kosovo. Prema predanju, uoči Kosovske bitke, 25.juna 1389.godine, vojska Cara Lazara je stigla do male crkve u blizini sela Prolom. Tu su zastali da bi se pomolili Bogu i pričestili.
Tokom obreda obišli su šest puta oko crkve, kako su se oni kretali oko crkve tako se šest šljiva koje su rasle u crkvenoj porti okretalo,uvrtalo oko svoje ose. Tu su se zakleli da će po povratku sa Kosova uraditi litiju krećući se u obrnutom smeru. Kako predanje kaže, posle odmora u selu Dankovići i večere u selu Trpeze, knez Lazar je došao u selo Prolom da u tek izgrađenoj crkvi pričesti svoju vojsku. Tu su se pričestili pored ostalih i Miloš Obilić, Milan Kosančić i Toplica Milan. Predanje dalje pripoveda da je knez Lazar rekao:“Pevajte moja vojsko, neka se sve prolama. Neka čuju Turci da se Srbi ne boje nikoga osim Boga.“Boj je izgubljen a vojska izginula pa se ratnici nisu vratili da ispune svoju zakletvu zato šljive i sada rastu tako uvrnute u porti crkve Lazarice. Po drugom predanju šljive su znale da će ratnici izginuti u boju pa su se zato okretale ka Kosovu za ratnicima. Kažu da se i sada šest vekova kasnije na Vidovdan tu čuje zveket oružja, topot konja, lelek žena i pojave žute kapi na lišću, kao suze za izgubljenim bojem i junacima. Ovo su predanja koja se mogu čuti u narodu u ovom kraju i sada.
Putopisac Feliks Kanic u svojoj knjizi „Srbija-zemlja i stanovništvo“ potvrđuje da je knez Lazar prošao ovuda i u ovoj crkvi pričestio vojsku. Ova maršruta je sasvim logična kada se pogleda karta. Vidi se da je knez Lazar iz Kuršumlije ka Kosovu polju izabrao put uz Banjsku reku kao najkraći i najsigurniji pravac prema dolini Laba, kaže putopisac.
Samo dve godine posle Kosovskog boja mošti kneza Lazara su stigle na ovo sveto mesto. Kada je kneginja Milica uspela da izdejstvuje da se telo kneza Lazara prenese sa Kosova u manastir Ravanicu, zahtevala je da se prvo unese u ovu crkvicu. Kažu da je tu donela odluku da se zamonaši. To potvrđuje istoričar i arhimandrit Ilarion Ruvarac u „Belešci o moštima kneza Lazara“ koja datira iz druge polovine 19. veka.
Tadašnja crkva, napravljena od borove građe, uništena je posle velike seobe Srba 1690.godine. Obnovili su je doseljenici u ove krajeve sa planine Golije oko 1890. godine na temeljima starije bogomolje i to u stilu u kom su građene crkve u njihovom starom kraju.
Ono što ovo mesto čini jedinstvenim i tajanstvenim je šest šljiva u porti ove crkve brvnare. Kako kažu u porti uvek raste šest šljiva. Sve su uvijene u istom smeru. Meštani ne pamte da ih je bilo ni više ni manje. Drugo drveće koje raste u porti,crkvenom dvorištu, se ne uvija već raste pravo, ni šljive u okolini se ne uvijaju, uvijaju se jedino šljive u crkvenoj porti. Ako mladicu šljive iz porte presadite van crkvenog dvorišta odvrteće se, ako mladicu spolja donesete i posadite u porti, bude li se primila, uvrtaće se. Još je jedna misterija vezana za ove šljive jer uvrnute šljive u crkvenoj porti nikada od pamtiveka nisu rađale. Nema logičnog naučnog objašnjenja za ovu tajanstvenu pojavu pa narod prepričava legende. Ova crkva je u podnožju tajanstvene planine Radan, gde voda teče uzbrdo, potoci se dele a ne spajaju, a par desetina kilometara dalje je i misteriozna Đavolja varoš.
Ako posetite Prolom banju ne propustite da prošetate do crkve brvnare koja na neobjašnjiv način opstaje sve do sada ali stanite i na mostu tajnih želja i prošetajte do vodopada Soko, uživaćete u prelepoj prirodi i pričama o tajanstvenim kutcima planine Radan.
Prikupljajući podatke o crkvi Lazarici, jedinoj crkvi brvnari u kraju, naišli smo na vest da je u vreme korone ovde obavljeno jedno crkveno venčanje. U obližnjem Radanskom selu Vlasovu posle 50 godina obavljeno je venčanje. Venčali su se Nenad Babić i Stojanka Đukić. Nenad je nekada davno otišao iz sela trbuhom za kruhom a sada se sa svojom izabranicom u selo vratio zbog korone. Odlučili su da tu ostunu, da žive ali i da se venčaju. Tako je u Radanskom selu Vlasovo posle 50 godina održano građansko venčanje dok su za crkveno venčanje izabrali baš crkvu Lazaricu.
RADAN PUSTA REKA