„Коло за дукат“ – Бојничко лето – 2.дан

Такмичење „Коло за дукат“ окупило је 2. дана Бојничког лета  3 културно уметничка друштва, К.У.Д. „БЕЛАЦ“ Придвоирца , К.У.Д. „ЛЕМИНД“ Лесковац и  К.У.Д.“Разиграно коло – вез“ из Медвеђе. Ова три друштва често наступају на истој сцени и имају добру сарадњу на задатку очувања  фолклора, традиције и културе овога краја.  Друштва „Белац“ и „Леминд“ су побратими а најављено је и  побратимство К.У.Д. „БЕЛАЦ“ са „Разиграним колом -вез“.

Овог пута су играли „Коло за дукат“, међусобно су се такмичили  и показали своју најбољу игру па је зато жир имао тежак задатак да изабере најбољег играча и најбољу играчицу. Еминентним жиријем је председавала Маријана Миликић а док су они већали публика је уживала у наступу Данице Бејатовић и песмама Јовано Јованке и Весели се Српски роде. Даница Бејатовић је средњошколка пореклом из Добре воде, са Радан планине, изворишта Пусте реке и душе Пусторечког краја.

Маријана Миликић наглашава да на овај начин поручујемо свету ко смо и какав смо то народ као и да је наше коло најлепше на свету јер представља јединство заједнице,  у њему се  сви заједно држимо за руке и тако постајемо амбасадопри добре воље.

Одлука жирија је била једногласна, за најбољу играчицу проглашена је Ина Станојевић из К.У.Д.“Разиграно коло – вез“ која је лакоћом игре и комуникацијом са публико просто поручивала „Ја сам та у мене гледајте“. За најбољег играча проглашен је Никола Динић, К.У.Д. „ЛЕМИНД“, који је својим осмехом и лакоћом корака  плени и поручује „Гледајте цуре, ја сам лола овог кола“.  Награђени су дукатима са натписом такмичења „Коло за дукат“.

Маријана Миликић, нај жена у категорији очувања културе и традиције у  Србији и региону и председница жирија, је истакла да је дубок утисак на њу оставило то да су у Бојнику на једном месту различите националности а иста култура. Истакла је и похвалила да је само овде нашла изворне народне ношње , баш онакве какве су се носиле, што је веома битно за очување традиције, јер сваки крај има своју ношњу, своју чипку и свој вез али заједно представљају нашу баштину, нашу традицију, наше културно богатство па је зато битно сачувати изворност ношњи.

 

Да Вам представима и друштва учеснике такмичења.

К.У.Д. „ЛЕМИНД“ Лесковац  је друштво са  дугом традицијом, основано је пре 4 деценије 1979. године са циљем да се народне песме и игре нађене на терену стручно обраде и прилагоде извођењу на сцени. У протекле 4 деценије створили су 25 кореографија под називом „Игре и песме народа Србије“ које је изводило више од 6000 играча, 200 музичара и 150 певача на више од 2000 концерата у Србији и земљама у окружењу. Друштво сада броји око 100 чланова.

К.У.Д.“Разиграно коло – вез“ из Медвеђе је најмлађе на Бојничком лету, основано је 2018. године али може се похвалити константно великим бројем активних чланова од 100-150 члана. Мештани Медвеђе воле фолклор да гледају али и ида играју и певају. На наступима у Медвеђи сала је увек пуна а очување традиције кроз фолклор је још битније у овако малим и мултиетничким срединама као што је Медвеђа па друштво ради на неговању и развијању љубави према традиционалним народним играма и песмама  што се види и на њиховим наступима.

К.У.Д. „БЕЛАЦ“ Придвоирца, Бојник, је домаћин на Бојничком лету.  К.У.Д. „БЕЛАЦ“ постоји и ради више од 20 година у континуитету. Данас броји више од 60 активних чланова, играча, певача и свирача, у јуниорској и сениорској категорији док ветеране не броје,  мало кад се окупе у пуном броју а много је оних који су прошли кроз ово друштво током више од 2 деценије постојања. Кроз КУД је прошло више генерација играча али оно чиме се највише поносе је да су као једна породица. Поред Српске традиције, културе и фолклора чувају и гаје љубав и пријатељство. Диче се братимљењима и освојеним наградама на наступима како у Србији тако и у окружењу. Са поносом носе назив „чувари традиције“ али се поносе и са скоро 20 бракова. Млади су се у овом друштву упознали, заљубили и створили породицу, а шта је лепше од тога, увек истиче Томислав Тома Марковић.

К.У.Д. „БЕЛАЦ“  приказује обичаје и традицију овога краја али играју и Влашке игре и игре из  Врања, Пирота… а нама је најдража кореографија којом приказују свадбене обичаје Пусторечког краја. Чести су гости у Грчкој али су на позив дијаспоре били и у Италији.

 

Без њих се не може замислити ниједна свечаност у Бојнику. Прилици да наступе радују се сви играчи а понајвише баш најмлађи а они су најбољи чувари традиције, највећи понос и будућност Бојника, Пусте реке и Србије. Тренутно је у дечјем ансамбу тридесетак деце, што представља велики број имајући у виду број становника.

Подели ово са пријатељима: